142

Дворе гради аго Асанаго                                               е = и

у висину девет тавановах

у ширину девет пенџеровах                              ч = џ

шимшир теше, у позлату меће

клинце кује сребра жеженога

у њих шета девет пауновах                                           ни = њи

и са њима девет пауница

а на најпре стара пауница                                             і = ј

међу њима куна пирлитана.                              ћ = ђ

То се чудо чак до цара чуло                              ц`р = цар

маче царе два улака брза,

два улака, два хитра јунака:                              јунаках = јунака

"Доведите ми агу Асанагу

кој`но гради лијепе дворове                              и = ј                лѣпе (ѣ = ије)

у висину девет таванова

у ширину девет пенџерова

шимшир теше, у позлату стоји                          и = ји

клинци су му сребра жеженога

у њих шета девет паунова

и са њима девет пауницах

и на најпре стара пауница

међу њима куна пирлитана."

И дошла су два улака млада

да савежу агу Асанагу

и л`јепо и` аго дочекао                                        лѣпо (ѣ = је)

ал` им се није поклонио                                      ихмъ = им

ни<је> им се дао ни гледати,                             ихмъ = им                 не = се (н = с)

а камоли да њега савежу,

већ оседла коња најбољега

ш њима коња напоредо јаше                            ж = ш

ш њима сабљу напоредо паше

ш њима поред и у дворе шета

а пређе је с царем говорио:                                           ћ = ђ

"Хе ти, царе, да мој господине,

зашто шиљеш по мене улаке?"

Цар га гледи, ништа не говори,

али је љутит аго Асанаго

једва се јунак досјетио                                        досѣтиѡ (ѣ = је)

те се сагне цару господину

цјелива му руку и кољено                                              цѣливаму (ѣ = је)   колѣно (ѣ = је)

и пред њиме шарену алију                                            і = и

и на њему коласту хаздију.                                            хасті`ю = хаздију (с = з) (т = д)

Тад му стаде царе говорити:

"Асанаго, моја вјерна слуго,                              вѣр`на (ѣ = је)

јел` истина што људи говоре:

да ти градиш бијеле дворове                            бѣле (ѣ = ије)

у висину девет таванова etc."

"Јест` истина, господине царе,                          истин`на = истина

да ја градим бијеле дворове                             бѣле (ѣ = ије)

у висину девет таванова etc.

по њих шета девет пауновах

али што је девет пауновах

оно ми је девет милих синах,

а што ми је девет пауницах

оно ми је девет милих снаја,                             знаѡ = снаја (з = с) (ѡ = ја)

а што ми је стара пауница

оно ми је моја вјерна љуба,                                           вѣрна (ѣ = је)

а што ми је куна пирлитана

оно ми је ћерца мезимица."                                           с = з

Говорио царе господине:

"А, бога ти, аго Асанаго,

хоћеш ли ми рјечцу послушати                         рѣцу = рјечцу (ѣ = је)

полак ћу ти мога царства дати?

Дај ти мени куну пирлитану

за мојега сина јединога

а ти сада за царства мојега

и за мога и за друга царства

ја ћу теби л`јепо оставити                                              лѣпо (ѣ = је)

и мојега сина поставити

и царицу милу ћерцу твоју

да су они до смрти честити

и да царство на њима остане

на твојој ћерци јединици

којано је међу браћом расла

и на мому сину јединому

на кому ћу царство оставити."

Поклони се аго Асанаго

целива му руку и кољено                                               колѣно (ѣ = је)

и пред њиме шарену халију                               нѥму = њиме (нѥ = њи) (у = е)

и на њему коласту хаздију

пак говори аго Асанаго:

"Чини, царе, што је теби драго

на част теби мила ћерца моја

и на част ти бјели двори моји                            бѣли (ѣ = је)

којено сам за ћерцу правио

и за твојега сина јединога."

Цару није на прилику било

да с` покори аги Асанаги,

али се је царе покорио

или му је за невољу било.