139
Вино пије Краљевићу Марко е = је
ш њим га пије царев делибаша ни = њи дели паша = деибаша (п = б)
а кад се мало понапили вина
онда вели Краљевићу Марко:
"Како сам се оженио јунак
јошт ми нитко љубу преварио." ѡ = јо прѣвариѡ (ѣ = е)
Онда вели царев делибаша: ц`р = цар
"Давор јеси, Краљевићу Марко,
дај ти мени своје одијело и = ј одѣло (ѣ = ије)
и дај мени Шарца коња свога
Шарца коња и бојно копље боино = бојно
и дај ми своју сабљу бритку прітку = бритку (п = б) (і = и)
и код сабље од свиле јанкесу з = с а = у
ако твоју не преварим љубу прѣварим (ѣ = е)
не преварим и не обљубим прѣварим (ѣ = е)
ја о моју, ја о твоју главу."
Онда даде Краљевићу Марко
он даде му своје одијело одѣло (ѣ = ије)
и даде му Шарца коња свога
и даде му своје бојно копје і = ј копіе = копје
и даде му своју сабљу бритку
и код сабље свилену јанкесу свилена ѩнкеза = свилену јанкесу
и отиде царев делибаша
он отиде до града Прилепа прілѣпа = Прилепа (ѣ = е)
и до двора Краљевића Марка.
Кад је био двору на погледа
далеко га љуба угледала
и мало га ближе сусретала сусрѣтала (ѣ = е)
под њим добра коња уфатила.
Онда сјаше царев делибаша ж = ш
са Шарца Краљевића Марка з = с
онда се фата царев делибаша
фата се руком под гроце криѡце = гроце (к = г) (иѡ = о)
отрже јој ђердан испод грла ѿтер`же = отрже ѡи = јој ћ = ђ з = с
мали ђердан – три стотин` дуката
пак отиде горе у чердаке.
Она води Шарца у подруме
онда се љуба Краљевића
онда се она <д>осјетила Осѣтила = досјетила (ѣ = је)
да није то Краљевићу Марко,
видила је љуба Краљевића
да на њему Марково одјело ѡдѣло (ѣ = је)
и Марков Шарац добар коњиц нъі = њи
и Маркова сабља а и копје і`е = је
видила да ће бити привара. і = и
Онда справља господску вечеру
а кад справи господску вечеру
она сестри Ширињу робињу:
"Богом сестро, Ширињо робињо, а = о (3x)
де ти носи господску вечеру те = де (т = д)
ја ћу ти опростити сужањство." н = њ
Онда свлачи љуба Краљевића
она свлачи лијепо одјело лѣпо (ѣ = ије) одѣло (ѣ = је)
скида с рука дванаист прстенах скита зрука = скида с рука (т = д) (с = з)
дванаист све од сувога злата суѡга = сувога
пак их меће Ширињи на руке. ѥ = их
И узима Шириња робиња
узима господску вечеру
те <је> носи у чердак јунаку.
Вечерао царев делибаша
а кад је лијепо вечерао лѣпо (ѣ = ије)
и црна се вина понапио
онда лежи јунак у ложницу
ш њим га лежи Шириња робиња.
Онда паша робињу љубио
а каде њу јунак обљубио
и десну јој руку одрезао з = с
и на руци дванаист прстена
десну руку и лијеву косу лѣву (ѣ = ије)
пак меће пасу у јанкесу з = с (2x)
и отиде из бјела чердака бѣла (ѣ = је)
и узима Шарца коња добра
и отиде к Марку Краљевићу.
А кад дојде к Марку Краљевићу
онда Турци учинише синџил сичилъ = синџил (ч = џ)
хоће Марка Турци да погубе,
одведоше Марка под вишала вижале = вешала (ж = ш) (е = а)
начинише и нова вишала. е = а
Онда се љуба Краљевића
онда се она досјетила ѡсѣтила = досјетила (ѣ = је)
када види Ширињу робињу
да је њојзи рука одрезана ноизи = њојзи
десна рука и лијева коса. лѣва (ѣ = ије)
Онда седла добра коња свога
и допала к Марку под вишала,
исто Марка хоће да обесе. о = а овезе = обесе (в = б) (з = с)
Ал` гледао Краљевићу Марко,
гледао је прико поља љубу
и не познаје своју вјерну љубу, вѣрну (ѣ = је)
ал` познаје путаља коњица. д = т
Онда вели Краљевићу Марко:
"Почекајте, Турци јаничари,
док дојде та царева делија
штоно иде прико поља равна."
И њега Турци послушаше.
У том стиже љуба Краљевића
она стиже к Марку под вишала
она дигла обе бјеле руке бѣле (ѣ = је)
и расплела своје русе косе.
Онда веле Турци јаничари:
"Ето љуба Краљевића Марка
да је здрава и руке и косе."
Онда Марку опростише руке
а свезаше царев` делибашу
и онди њега објесише. овѣзоше = објесише (ѣ = је)
А Марка л`јепо опростише лѣпо (ѣ = је)
и отиде Краљевићу Марко
<са> својом вјерном љубом Анђелијом вѣр`нѡм (ѣ = је) анћелиѡм = Анђелијом
отиде до града Прилепа прілѣпа = Прилепа (ѣ = е)
до свога двора бјелога. бѣлога (ѣ = је)