ЕР 137

Ах девојко, душо моја, дѣвоiко (јат = е) i= ј

под грлом ти ђумиш пуце г = ђ (ђумиш = сребро, од сребра)

пукло твојој мајки срце и = ј

која тебе мени не да

веће чекај до јесени:

на зло њојзи јесен дође ноiзи = њојзи е = је ћ = ђ

а на горе премалето. прѣмалето (јат = е)

Ах девојко, душо моја,

на теби је памуклија б = п

ти си моја јауклија.

Ах девојко, душо моја,

за кућом ти боровина сь = за

све ти чума поморила

тебе једну оставила.

Ах девојко, душо моја,

у кући ти крива греда к = г

прибила ти оцу леђа лѣћа (јат = е)

а матери вита ребра

која тебе мени не да.

Ах девојко, душо моја,

за кућом ти дубок бунар

око њега расте мухар и = е

ти с' ми душо врло ухар.

Ах девојко, душо моја,

у башчи ти лубеница лю = лу

ти си моја суђеница.

Ах девојко, душо моја,

пред кућом ти зелен тиквић д = т пред са е

пред крилом ти јебен пичић. прѣд (јат = е)

Ах девојко, душо моја,

у кући ти пробјен лонац

изео ти говно отац.

Ех девојко, душо моја,

на теби су гаће сандал

дигни сандал, удри мандал.

Ах девојко, душо моја,

кад те чујем у обору,

познајем те по говору.

Ил ти тако, ил овако,

ти си моја свакојако.

Кад на теби ђердан звекне, ц = з

те у мени срце јекне,

мили боже, чудне мекне

да ме за врат ногом гекне, с = з

не би знао где би пао

не би знао кад устао.

Ех девојко, душо моја,

када прођем покрај двора

и кад прођем мимо дворе

имаш куцу порежљиву гл = жљ

те на мене порежује

ране моје повређује

срца мога зарезује.