135
Пије вино шездесет Сењана e = je шестъ десетъ = шездесет (ст = зд)
на капији Сењу бијелому і`и = ији бѣлому (ѣ = ије)
међу њима Сењанин Иване, ћ = ђ ни = њи
барјак држи у десници руки і`ѩ = ја
над јунаци се алај барјак вија і = ј ві`ѩ = вија (і = и)
ветар духа, барјак узвијава, узві`ѩха = узвијава (в = х)
доитају ките од барјака
по калпаци Сењаном јунаком.
Свак се фали Сењанин јунак юнака = јунак
свак се фали који је добар јунак и = ји
ал` се фали Сењанин Иване:
"Драга браћо, Сењани јунаци,
што је годе Сења бијелога бѣлога (ѣ = ије)
и по Сењу и около Сења
у Сењу Сењана јунаках
од мене не има бољега јунака
ни бржег коња од Паше мога!
Дојако сам, браћо, погубио
шесет турски` глава одсјекао ѿсѣкаѡ (ѣ = је)
седамдесет живи` завезао
пак продао живе у Латине
на јунаке поковао перје і`е = је
мени је дика, срамота Турком."
Ал` ту се деси ускок Радоица
пак подвикну ускок Радоица:
"Побратиме, Сењанин Иване,
не фали се, Иво Сењанине,
ласно ти је посјећи рањена ласнотие = ласно ти је посѣћи (ѣ = је)
и нејаком завезати руке
а старицу уцвјелити мајку. уцвѣлити (ѣ = је)
Али деде, побратиме Иво, дѣте (ѣ = е) (т = д)
де ми згуби терзију Јована тр`сі`ю = терзију (тр = тер) (с = з) I = Ј
од Дубровца града бијелога биелога = бијелога (е = је)
ком се играју по води барке воду бар`на = води барке
како јагње о Ђурђеву данку; не = ње ћ = ђ
и згуби де од Клиса диздара из`губи те = и згуби де (т = д) е = а ст = зд
који носи девет самокреса самогреза = самокреса (г = к) (з = с)
и десету опет о рамену
и два мача од свога рамена
сјече руком и десном и л`јевом сѣче (ѣ = је) лѣвѡм (ѣ = је)
боји га се и отац и мајка боигасе = боји га се
а јунаци од страха помрли;
и погуби од Лијевна бега лѣв`на (ѣ = ије)
који често иде на Мораву
те разбија богате трговце, тер = тр
згуби га, побро, те доведи жива
те га продај Млетку Латинину." и = ј
Онда цикну Јован како змија љута ѡванъ = Јован смі`ѩ = змија (с = з)
пак потрже оковану ћорду т = д
пак удара ускок Радоицу
удара по свилену појасу з = с
две му је мале просјекао пушке, просѣкаѡ (ѣ = је)
а јунаку бог и срећа дала срѣћа (ѣ = е)
Иво њему ране не зададе. нѣму (ѣ = је)
Цикну радо како змија љута
пак потрже сабљу оковану
пак удара Сењанин Ивана,
ал` Ивану бог и срећа даде срѣћа (ѣ = е)
на јунаку панцир и колчаци
бог му даде, ране не зададе.
Цикну радо како змија љута
пак потрже сабљу оковану
хоће јунак да опет удари,
али <их> браћа помирише л`јепо лѣпо (ѣ = је)
пак се опет оба пољубише.
Да и` викну Сењанин Иване: даи = Да и`
"Ао Сењани, драга браћо моја,
пијте вино, не опијајте се, і`и = иј Опиаите = опијајте
док сунце зађе а мисец изађе с = з ћ = ђ
водићу вас прико Велебита б = в
да тражимо Љубичића Вучка
курва Вучку и отац и мајка
у њега кажу токе Тадијине д = т таді`ине = Тадијине
и његову скерлетну јечерму
а и бјело Мркоњића перје бѣле = бијело (ѣ = је) (е = о) мер = Мр ни = њи і`и = је
бритку сабљу арамбаше Плавше п = б
а дугачку пушку Јуришину
носи курва ајдучко одијело одиело = одијело
на срамоту Сењаном јунаком.