134

Наслони се војвода Јанко                                                         і = j

на голу сабљу, на бојно копље                                     и = j

на Сибину граду маџарскому                                        ч = џ

ал` му иде Јелица сестрица:                                          е = Је

"Ао мој брате, војвода Јанко,

која ти је голема невоља                                                           тие = ти је (е = је)

те си ми се наслонио, брате,

на голу сабљу и на бојно копље

на Сибину граду маџарскоме?"

Ал` говори војвода Јанко:

"Мучи Јело, моја драга сестро,

како ми је голема невоља!

Видиш, секо, Велебит планину                                     велевитъ = Велебит (в = б)

гдино горе до два огња жива                                        н = њ

и код огња два џелата млада,                                       желата = џелата (ж = џ)

онде ће ме метати на муке.

Већ дај ми, секо, твог једног сина                                            даими = дај ми

твога сина, а нећака мога

да га метну на муке за мене."

Али вели Јелица сестрица:

"Јао брате, војвода Јанко,

ако би` ти дала Милована

Милован је мајки миловање;                                        ні`е = ње

ако ли би` дала Радована

Радован је друго радовање;

већ даћу ти сина Вукосава

да га метну за тебе на муке."

Пак оде мајка двору своме                                                       ѿд = од

накити сина што љепше може                                      лѣп`ше (ѣ = је)

накити га како и дјевојку                                                дѣвоіку (ѣ = је)

пак на главу калпак и перје:                                          і`е = је

"Хајди, синко, у сватове ујцу!"                                       уицу = ујцу

Ал` говори дјете Вукосаве:                                                        дѣте (ѣ = је)

"А немој ме, драга моја мајко,

ноћас сам ти чудан санак снио:

дуну ветар с Велебит планине                                     свелевитъ = с Велебит

ужеже ми косе на врх главе

и сману ми зелен в`јенац с главе,                                           вѣнац (ѣ = је)

бог ће дати да ће добро бити."

Ал` му вели мила стара мајка:

"А не бој се, синко Вукосаве,

на сан дошло, на сан и отишло!"

Пак га узе за десницу руку

одведе га Велебит планини

а кад је био на врх Велебита

<он>да викну дјете Вукосаве:                                       дѣте (ѣ = је)

"А бога ти, моја мила мајко,

нису тамо мог ујака двори,

веће тамо Велебит планина

гдино горе до два огња жива

и код огња два џелата млада

онде ће ме на муке метати."

Кад дођоше два џелата млада                                     ћ = ђ

онда веле два млада џелата:                                        челата = џелата (ч = џ)

"Ах Јелице, ах госпођо наша,                                        а = е               ћ = ђ

мила сестро војводе Јанка,

може л` бити нећак за ујака?"

Ал` говори госпођа Јелица:

"А бога ми, два млада џелата,                                      ж = џ

може бити нећак за ујака."

Узеше га два џелата млада

и дијете у огањ бацише,                                                 дѣте (ѣ = ије)

а подвикну дјете Вукосаве                                                        дѣте (ѣ = је)

а мајка му бјелу двору оде:                                                       бѣлу (ѣ = је)

"Ао мајко, ноге изгорише

које су те л`јепо послушале!"                                        лѣпо (ѣ = је)

А каде му руке догорише:

"Јао мајко, изгорише руке

које су те л`јепо загрлиле!"                                лѣпо (ѣ = је)     съгр`лиле = загрлиле (съ = за)

А каде му уста догорише:

"Јао мајко, уста изгорише

која су те л`јепо пољубила!"                                          лѣпо (ѣ = је)

Али мајка с` обазрити неће.

Али слуша са планине вила

пак се вила заплакала сама                                                     с = з

паке викну са планине вила:                                         а = е

"Окрени се, Јелице госпођо,

окрени се, да те бог убије,                                                         і`е = ије

те погледај свог сина на муку!"

А како се Јела окренула

таки мртва црној земљи пала                                       ли = љи

устр`јели ју из горице вила.                                           устрѣли (ѣ = је)