133

Јошт зорице ни бијела данка                            I = Ј                ние = ни        бѣла (ѣ = ије)

а допаде свиленкос Угрине                                                       свиленъ козъ = свиленкос (з = с)

под шатора војводе Јанка:                                                        і = ј

"Жље га сјео, војвода Јанко,                                         ле = ље         сѣѡ (ѣ = је)

жље га сјео и попио вина,                                                          сѣѡ (ѣ = је)

зло ти вино, гора ти ракија,                                                       горі`ѩ = гора (і`ѩ = а)         і = и

сва <је> твоја војска изгинула."

Онда вели војвода Јанко:

"Не будали, свилокос Угрине,

јошт ти ниси боја ни видио,                                            ѡ = јо

а камо да си бој ударао!"

Онда вели свилокос Угрине:

"На милост ти, господине Јанко,

ја сам бил у седам бојевах

данас био сам у осам бојевах

ја нисам боја видил већега                                                       већѥга = већега (ѥ = е)

како стоји добрих коњах вриска                                              стоѥ = стоји (ѥ = ји)

коњах вриска, а јунаках вика

од пушаках и од тешких ранах                                     ж = ш

и од бритких сабљах демискиња                                             п = б               т = д

и Секолу крвна рана најде

носи десну руку у лијевој                                                           лѣвои (ѣ = ије)

л`јеву ногу пред собом на коња."                                             лѣву (ѣ = је)

Кад то чуо војвода Јанко

он баци чаше и бокале                                                   п = б

пак се богу помолио врло

и отиде у ту своју војску

пак <је> своју војску слободио:

"О јунаци, о дружино моја,

не бојте се, не припадајте се

јошт је вам Јанко у животу."                                          е = је

Када видила Јанкова дружба

који био јунак и обрањен,                                                          и = ји

а не има тешке крвне ране,

о`мах скочи на ноге јуначке

на Турке јуриш учинише

и бог даде војводи Јанку

и турску је војску задобио.

Кога Турчина уфатио жива,

а кому је главу одсјекао,                                                ѿсѣкаѡ (ѣ = је)

а који је Турчин утекао

нека иде својем бјелу двору                                         бѣлу (ѣ = је)

нек не иде на војводу Јанка.