130

Шетала се Ћулум-агиница

од Стјенчаца до Љубушкога                  стен`чаца = Стјенчаца (е = је)    ич = уш

прам њој шеће Ајманићу Кучо.             нои = њој      аіманићу = Ајманићу (і  = ј)

Бога моли Ајманићу Кучо:

"Пуни, витрац, с брда српачкога                      вѣтрацъ (ѣ = и)       сбер`та = с брда (т = д)

те ти снеси булам` бурунџуке        пулам пурунчуке = булам бурунџуке (п = б) (ч = џ)

и госпоји Ћулум-агиници                                    и = ји

да ја видим госпојице лице."

Бога моли, богу се намоли

пуну витар с брда српачкога                             и = у   вѣтаръ (ѣ = и)

и он снесе булам` бурунџуке

и госпоји Ћулум-агиници

те јој бјело лице угледао,                                               ѡи = јој          бѣло (ѣ = је)

а када је лице угледао                                        е = је

да се јунак оболио болом

и отиде свому бјелу двору                                             бѣлу (ѣ = је)

и он лежи у бијелу двору                                    бѣло (ѣ = ије)

у двору и на меку душеку.

Све госпоје к њему долазише

не долази Ћулум-агиница.

Карала ју Ћалап-агиница:                                              ћала пакиница = Ћалап-агиница (к = г)

"Што си боља од иних госпојах

те не ходиш Ајманићу Кучи,

што не ходиш те га не обиђеш                          обаидешъ = обиђеш (д = ђ)

хоће ли се преболити јунак?"                            прѣболити (ѣ = е)

И њој не може бити на ино

већ отиде Ајманићу Кучи,

а кад дојде двору бијелому                                           и = ј    бѣлому (ѣ = ије)

она иде горе у чердаке

али Кучо лежи у чердаку,

у чердаку на меку душеку

покрио се зеленом доламом

и по глави везеном марамом.

Открила га Ћулум-агиница                                            зокрила = Открила (зо = От)

с бјела лица везену мараму                                          бѣла (ѣ = је)

онда вели Ћулум-агиница:

"Курво једна, Ћалап-агинице,                           а = е

није њему лице за умрло,                                              а = е               мер = мр

већ <је> ово лице за љубљење."                                 любинѥ = љубљење (и = ље)

Скрену скуте и појде напоље.                           наполи = напоље (ли = ље)

Скочио је Кучо Ајманићу                                               аиманићу = Ајманићу

и узима Ћулум-агиницу

узима ју за бијелу руку                                        с = з               бѣлу (ѣ = ије)

и био чердак затворио

а њу меће на меке душеке

љубио ју три дни и три ноћи.

Кад четврти данак освануо                                           вер = вр

онда пусти Ћулум-агиницу

ал` се фата Ћулум-агиница,

фата се руком у џепове                                      ч = џ

те извади тридесет дукатах

те и` даје Ајманићу Кучи:

"На ти, Кучо, те се напи` вина."

Пак отиде двору бијелому,                                            бѣлому (ѣ = ије)

а отиде Кучо у меану

те он сиде пити ладно вино

а кад се мало понапио вина

онда вели Ајманићу Кучо:

"О јунаци, драга браћо моја,

ходите, браћо, да се напијемо

имам зашто пити ладно вино

дала ми је Ћулум-агиница

дала ми је тридесет дукатах."

То је чула Ћулум-агиница

пак отиде на суд на кадију:                                            і = и

"Суди мени, ефенди кадија,

Кучо ми је силу учинио

и узео тридесет дукатах,

објеси га, господине драги!"                              овеси = објеси (в = б)

И кадија синџил учинио                                      ч = џ

да обисе Кучу Ајманића.                                    овисе = обисе

Доведоше Кучу Ајманића

доведоше, а и објесише.                                    овесоше = објесише (о = и)