129

Куне мајку Потољић Богдане:                          і = ј      потолићъ = Потољић (ли = љи)

"Бог т` убио, стара мајко моја,                           и = ј

јер ми ниси браца одранила,                             е = је              тц = ц

ја ли браца, јал` сестрице, мајко!"                                і = ј

Онда вели мајка Богданова:

"Не куни мајку, мој сине Богдане,                                мои = мој

ја сам теби сестру одранила,

али су <је> Турци заробили.                              с = з

А знаш оно, мој сине Богдане,

кад Турци робише Загорје                                             сагорі`е = Загорје (с = з) (і`е = је)

онда твоју сестру заробише

одведе ју Арјадин војвода                                             арі`ѩдинъ = Арјадин (і`ѩ = ја)

одведе ју у бијело Л`јевно                                             бѣло (ѣ = ије)                      лѣвно (ѣ = је)

и узео ју за вјерну љубу."                                               вѣр`ну (ѣ = је)

Онда вели Потољић Богдане:

"Кухај, мајко, бјеле брашњенице,                                бѣле (ѣ = је) пражинице = брашњенице

ковертање и колаче, мајко,                                           ковертані`е = ковертање

да ја идем сестрици у по`оде

да ја видим је ли здрава сестра,                                  ели = је ли

здрава сестра и моји сестрићи                         и = ји

и мој зете, Арјадин војвода."

То је мајка тешко дочекала                                           теж`ко = тешко (ж = ш)

куха мајка бјеле брашњенице                          бѣле (ѣ = је)

ковертање и колаче бјеле                                             бѣле (ѣ = је)

и отиде Потољић Богдане

он отиде Л`јевну бијелому                                             лѣв`ну (ѣ = је)         бѣлому (ѣ = ије)

а кад дојде у Л`јевно бијело                              лѣв`но (ѣ = је)         бѣло (ѣ = ије)

онда пита у Л`јевну бјелому                              лѣвну (ѣ = је)                      бѣлому (ѣ = је)

које су двори Арјадин војводе.

Али веле Турци Лијевљани:                              ливі`ѩни = Лијевљани

"Бога нами, незнана делијо,                              делі`ѡ = делијо (і`ѡ = ијо)

штоно су двори понајљепши                             понаілеп`ши = понајљепши (ле = ље)

и чердак један по другому                                             т = д

оно су двори Арјадин војводе."

И отиде Потољић Богдане

он отиде пред бијеле дворе                                          прѣдъ (ѣ = е)                       бѣле (ѣ = ије)         

ал` пред двором његова сестрица,                              прѣд (ѣ = е)

пред двором хитар везак везе.                        прѣд (ѣ = е)

Божију јој помоћ називао:                                              ѡи = јој

"Божја помоћ, драга сестро моја,                                 і`ѩ = ја

је ли дома Арјадин војвода?"

Онда вели сестра Богданова:

"Драги братац, Потољић Богдане,

није дома Арјадин војвода

отишао хитар лов ловити."

Води браца горе у чердаке

добра коња доље у подруме

носи њему вино и ракију                                    і = и

и ону слатку малвасију

опи се Богдан канда се помами

и заспао каконо да умро.                                               с = з

А кад види сестра Богданова

она носи двоје тешке негве                                           ж = ш             нег`бе = негве (б = в)

и меће брацу на ноге бијеле                              бѣле (ѣ = ије)         

а лисице на бијеле руке                                      бѣле (ѣ = ије)

студен синџир на грло бијело.                           ч = џ               бѣло (ѣ = ије)

Мало затим постајало врјеме                           сатим = затим (с = з)                     врѣме (ѣ = је)

ал` иде Арјадин из лова

пред њега иде сестра Богданова                                 прѣд (ѣ = е)              не = ње

те говори Арјадину војводи:

"Камо ловак, Арјадин војвода,

камо ловак што си ловио?

Ја сам ловак бољи ловила                                            болі`ю = бољи

у нашему двору бијелому                                              бѣлому (ѣ = ије)

мојег браца, Потољић Богдана."

А кад дођоше двору бијелому                           ћ = ђ               бѣлому (ѣ = ије)

пробуди га Арјадин војвода:

"Устани гори, Потољић Богдане,

да се ладна вина напијемо!"

Кад се прену Потољић Богдане                                   брѣну = прену (б = п) (ѣ = е)

ал` на њему троје тешке негве                         нек`бе = негве

и лисице на бијеле руке                                      а = е               бѣле (ѣ = ије)

студен синџир на грлу бијелу.                           бѣлу (ѣ = ије)

Онда вели Арјадин војвода:

"Мој шураче, Потољић Богдане,                                  шурі`ѩче = шураче (і`ѩ = а)

кад сам твоју заробио сестру

да будеш ме онда састигао

којом би ме смрцом уморио?"                           тц = ц

Онда вели Потољић Богдане:

"Да те будем састигао онда,

онда би` ти главу одсјекао."                               ѿсѣкао (ѣ = је)

Онда вели Арјадин војвода:

"Мој шураче, Потољић Богдане,

или волиш да те коњма тргам                           н = њ              тер = тр

или волиш да те ватром жежем?"

Онда вели Потољић Богдане:

"Нисам курва да ме коњма тргаш

ни хрсуз да ме ватром жежеш,                         хрсусъ = хрсуз (с = з)

већ сам јунак да ме сабљом сјечеш.               лѡ = љо        сѣчешъ (ѣ = је)

Свежи мене ноге испод коња                           изъ пѡд = испод (з = с)

изведи ме на то поље равно

и дај мени сабљу обрђану                                             оберћану = обрђану (бер = бр) (ћ = ђ)

и поведи тридесет Тураках

и ти хајди пред њима војвода                           прѣд (ѣ = е)             ни = њи         и = ј

пак сјеците мене на череке."                            сѣците (ѣ = је)

Арјадин то њега послушао:

дао му коња и полоша

и дао му сабљу обрђану

везао му ноге испод коња

и одоше на то поље равно                                             ѿд = од

и отиде <триде>сет Тураках                              ѿидесетъ = отиде тридесет

и пред њима Арјадин војвода                           нъі = њи

пак су добра коња разиграли

трже сабљу Потољић Богдане                          тер = тр

пак се тјера с Турци по мејдану.                                  тѣра (ѣ = је)

Али њему бог и срећа даде                                           срѣћа (ѣ = е)

он исјече тридесет Тураках                                           изсѣче = исјече (зс = с) (ѣ = је)

и свога зета, Арјадин војводу,

пак узима лијепо од`јело                                    лѣпо (ѣ = ије)          ѡдѣлѡ (ѣ = је)        

с њега свлачи, а на се облачи

и узима коња војводина

пак отиде својој драгој сестри.

Коња веже капији на врата                                           і`и = ији

пак отиде горе у чердаке.

Говорила љуба војводина:

"Господине, Арјадин војвода,                           е = а

камо курва Потољић Богдане,

јеси ли му главу одсјекао?"                                           есили = јеси ли       ѿсѣкаѡ (ѣ = је)

Онда вели Потољић Богдане:

"Курво једна, а не сестро моја,

није ово Арјадин војвода,

већ је ово Потољић Богдане                             веће = већ је

на мене је његово од`јело."                                           одѥло = одјело

Паке сестри очи извадио

а сестриће бацао у ватру

оно турско кољено проклето.                            колѣно (ѣ = је)        к = т

И отиде у бјело Загорје                                       бѣло (ѣ = је)

оде својој старој мајки.