126

 

Турчин јунак по Будиму хода

и са собом добра коња вода

добар му је коњиц на продаји,                          е = је  конъiц = коњиц (нъi = и)   и = ји

добар коњиц и цјене големе                              цѣне (ѣ = је)

нитко коња куповати неће.

Намери се турско мумче младо

те погоди доброга коњица,

али га је чудно погодио:

што први ред на коњу добије                            пер = пр

да он оно даје за коњица.

Пак се онди л`јепо погодише                            лѣпо (ѣ = је)

узе Туре доброга коњица

оседла га пак седе на њега

врже на се калпак и челенку

копље узе и сабљу припаса                                          і = и    з = с

и у руке лака буздована                                     пустоана = буздована (п = б) (ст = зд)

пак отиде под Јанока града

пак у пољу под Јаноком градом

добра коња игра младо Туре.

Гледају га јаночке катане

гледајући говоре међ` собом:                            ћ = ђ

"Давор боже, да врла јунака,                            та врло = да врла (т = д) (о = а)

врла јунака и добра коња,                                             о = а

како бисмо њега уфатили?

Ако ћемо тјерати јунака                                      тѣрати (ѣ = је)

добар је коњ те ће нам утећи."

Ал` говори јаночки војвода:                               i = ј

"Чујете ли, драга браћо моја,                           

ако ћемо тјерати Турчина                                              тѣрати (ѣ = је)

нећемо га уфатити млада

да се Туре у коња не узда

не би дошао под Јанока града.

Већ знате ли, драга браћо моја,

како ћемо Туре уфатити:

да шиљемо дјевојке на воду                             дѣвоіке (ѣ = је)

а ја хоћу моју драгу сестру

Јелицу моју којој пара није                                            коиои = којој (и = ј)

врћи ћу на њу и свилу и злато                           вер = вр

не би ли се Туре забавило                                             не билилисе = не би ли се                      с = з

с дјевојкама на води студеној                           дѣвоікама (ѣ = је)

пак ћемо Туре уфатити онда."

Што рекоше и то учинише

те послаше дјевојке на воду                              дѣвоіке (ѣ = је)

и прид њима секу војводину                              ни = њи

и одоше на воду студену.                                               ѿд = од

Око њих Туре добра коња игра

докле се је домислио јунак

како ће уфатити дјевојку.                                               дѣвоіку (ѣ = је)

Пак говори турско мумче младо:

"Чујеш Јело, секо војводина,

дај де ми, душо, ладне водице                          даи те = дај де (т = д)

јере сам ти врло ожеднио."                                            вер = вр

Њему даје дјевојка водице,                                           дѣвоіка (ѣ = је)

не кти Туре да воде узима,

већ уфати дјевојку за руку                                            дѣвоіку (ѣ = је)

пак ју баци за се на коњица

три пут је пасом припасао                                             пазѡм припазаѡ (з = с)

а четврти од сабље кајасом                              вер = вр      ле = ље                 каѩзѡм = кајасом (з = с)

пак побиже прико поља равна

и однесе лијепу дјевојку                                     лѣпу (ѣ = ије)                       дѣвоіку (ѣ = је)

а за њиме јаночке катане                                              з = с

тјераше га, стићи не могоше.                            тѣраше (ѣ = је)

Отиде Туре бијелу Будиму                                             бѣлу (ѣ = ије)

с дјевојком, али је невесело                                         дѣвоікѡм (ѣ = је)

али га пита лијепа дјевојка:                                           лѣпа (ѣ = ије)                      дѣвоіка (ѣ = је)

"Што си, Туре, врло невесело:

ил` си груба роба уфатио?"

Ал` говори турско мумче младо:

"Не питај ме, драга душо моја,

како <не>ћу ја бити невесео                             ело = ео

кад сам коња мога куповао

добар коњиц и добре је цене,

добре цјене три стотин` дукатах,                               добрѣ (ѣ = е)                       цѣне (је)

а у мене, душо, блага нејма

да ја платим доброга коњица

јере сам коња љуто погодио

што први ред на коњу добијем                         добі`ем = добијем (і`е = ије)       

да ја дадем за добра коњица.

Узеће те за добра коњица

те ми жао, драга душо моја."

Насмија се лијепа дјевојка                                            лѣпа (ѣ = ије)                      дѣвоіка (ѣ = је)

пак говори лијепа дјевојка:                                           лѣпа (ѣ = ије)                      дѣвоіка (ѣ = је)

"Та не бој се, турско младо мумче,                  д = Т

у џепу имам за триста дукатах                          ч = џ

јошт ђердан имам од хиљаде                            ћ = ђ

платићемо таки добра коња

ђердан ћемо продати за благо

а ја ћу ти бити вјерна љуба."                             вѣр`на (ѣ = је)

Што рекоше брзо учинише

плати Туре доброга коњица

ђердан даше за хиљаду дукат`

јошт му Јела била вјерна љуба.                                   вѣр`на (ѣ = је)