126
Турчин јунак по Будиму хода
и са собом добра коња вода
добар му је коњиц на продаји, е = је конъiц = коњиц (нъi = и) и = ји
добар коњиц и цјене големе цѣне (ѣ = је)
нитко коња куповати неће.
Намери се турско мумче младо
те погоди доброга коњица,
али га је чудно погодио:
што први ред на коњу добије пер = пр
да он оно даје за коњица.
Пак се онди л`јепо погодише лѣпо (ѣ = је)
узе Туре доброга коњица
оседла га пак седе на њега
врже на се калпак и челенку
копље узе и сабљу припаса і = и з = с
и у руке лака буздована пустоана = буздована (п = б) (ст = зд)
пак отиде под Јанока града
пак у пољу под Јаноком градом
добра коња игра младо Туре.
Гледају га јаночке катане
гледајући говоре међ` собом: ћ = ђ
"Давор боже, да врла јунака, та врло = да врла (т = д) (о = а)
врла јунака и добра коња, о = а
како бисмо њега уфатили?
Ако ћемо тјерати јунака тѣрати (ѣ = је)
добар је коњ те ће нам утећи."
Ал` говори јаночки војвода: i = ј
"Чујете ли, драга браћо моја,
ако ћемо тјерати Турчина тѣрати (ѣ = је)
нећемо га уфатити млада
да се Туре у коња не узда
не би дошао под Јанока града.
Већ знате ли, драга браћо моја,
како ћемо Туре уфатити:
да шиљемо дјевојке на воду дѣвоіке (ѣ = је)
а ја хоћу моју драгу сестру
Јелицу моју којој пара није коиои = којој (и = ј)
врћи ћу на њу и свилу и злато вер = вр
не би ли се Туре забавило не билилисе = не би ли се с = з
с дјевојкама на води студеној дѣвоікама (ѣ = је)
пак ћемо Туре уфатити онда."
Што рекоше и то учинише
те послаше дјевојке на воду дѣвоіке (ѣ = је)
и прид њима секу војводину ни = њи
и одоше на воду студену. ѿд = од
Око њих Туре добра коња игра
докле се је домислио јунак
како ће уфатити дјевојку. дѣвоіку (ѣ = је)
Пак говори турско мумче младо:
"Чујеш Јело, секо војводина,
дај де ми, душо, ладне водице даи те = дај де (т = д)
јере сам ти врло ожеднио." вер = вр
Њему даје дјевојка водице, дѣвоіка (ѣ = је)
не кти Туре да воде узима,
већ уфати дјевојку за руку дѣвоіку (ѣ = је)
пак ју баци за се на коњица
три пут је пасом припасао пазѡм припазаѡ (з = с)
а четврти од сабље кајасом вер = вр ле = ље каѩзѡм = кајасом (з = с)
пак побиже прико поља равна
и однесе лијепу дјевојку лѣпу (ѣ = ије) дѣвоіку (ѣ = је)
а за њиме јаночке катане з = с
тјераше га, стићи не могоше. тѣраше (ѣ = је)
Отиде Туре бијелу Будиму бѣлу (ѣ = ије)
с дјевојком, али је невесело дѣвоікѡм (ѣ = је)
али га пита лијепа дјевојка: лѣпа (ѣ = ије) дѣвоіка (ѣ = је)
"Што си, Туре, врло невесело:
ил` си груба роба уфатио?"
Ал` говори турско мумче младо:
"Не питај ме, драга душо моја,
како <не>ћу ја бити невесео ело = ео
кад сам коња мога куповао
добар коњиц и добре је цене,
добре цјене – три стотин` дукатах, добрѣ (ѣ = е) цѣне (је)
а у мене, душо, блага нејма
да ја платим доброга коњица
јере сам коња љуто погодио
што први ред на коњу добијем добі`ем = добијем (і`е = ије)
да ја дадем за добра коњица.
Узеће те за добра коњица
те ми жао, драга душо моја."
Насмија се лијепа дјевојка лѣпа (ѣ = ије) дѣвоіка (ѣ = је)
пак говори лијепа дјевојка: лѣпа (ѣ = ије) дѣвоіка (ѣ = је)
"Та не бој се, турско младо мумче, д = Т
у џепу имам за триста дукатах ч = џ
јошт ђердан имам од хиљаде ћ = ђ
платићемо таки добра коња
ђердан ћемо продати за благо
а ја ћу ти бити вјерна љуба." вѣр`на (ѣ = је)
Што рекоше брзо учинише
плати Туре доброга коњица
ђердан даше за хиљаду дукат`
јошт му Јела била вјерна љуба. вѣр`на (ѣ = је)