124

Вино пије млад краљу будимски                                  е = је

ш њиме пије триест капетана                           шниме = ш њиме (ни = њи)

и шездесет и две војводе. шестъ десетъ = шездесет (с = з) (тд = д)         i = ј     

А када се понапили вина

и у вино поразговорили

да напија краљу од Будима:                              i = и

"Здраво да сте, по реду господо,                                 ом = у

ни у моје ни у ваше здравје, здравi`е = здравје (i`е = је)

већ у здравје онога јунака

који би ми јунак отишао                                      и = ји

четрдесет добри` конаках                                              четиридесть = четрдесет

до Прилепа града бијелога                                            прілѣпа (ѣ = е)        бѣлога (ѣ = ије)

и до двора Краљевића Марка

те довео Краљевића Марка

јал довео, јал главу донео!"

Сви јунаци ником поникоше

и у црну земљу погледаше                                            цер = цр

не пониче Пилип Драгиловић,

не пониче, већ јунак покличе:

"Сада над мене не има јунака

ни бољега, ни благом тежега, тежi`ега = тежега (i`е = е)

ја сам јунак рода јуначкога

изгубио сам триест мартолоза                          с = з

и Николу, баш мартолоз-башу,

у мене је триест робињицах

и прид њима љуба Николина."

Јошт говори Пилип Драгиловић:                                  ѡщъ = Јошт (ѡ = јо)

"Ја ћу сребром потковати коња                                   д = т

окројићу га чистим скерлетом                          i = ји

пак ћу ићи до Прилепа града                            прілѣпа (ѣ = е)

до Прилепа, до двора Маркова                        прілѣпа (ѣ = е)

те ћу довест` Краљевића Марка,

или довест`, или главу донет`." донестъ = донет (естъ = ет)

Ту се згоди Момчило војвода,                           с = з

побратиме Краљевића Марка,

пак вели Момчило војвода:

"Не фали се, Пилип Драгиловић,

јер је зао Краљевићу Марко

гди зло чује да он на зло иде

теби ће Марко сам на ноге доћи."

Пак скочи Момчило војвода

те оседла свога добра коња

сабљу паше и копље узима

пак усиде добра коња свога

те отиде прико поља равна.                                          о = а

Шарвиз воду био прибродио,

прибродио на Новој Паланки,

а Драву воду баш на Осјеку                              т = Д               ωсегу = Осјеку (г = к)

Саву воду баш на Београду

Мораву воду на Параћину                                             к = ћ

пак отиде гори Новаковој

гором иде чак до Птичарева                             ц = ч

Птичаревом до поља Косова                            птицаревим = Птичаревом (и = о)

а Косовом до Прилепа града                косовим = Косовом (и = о)                      прілѣпа (ѣ = е)

и до двора Краљевића Марка.

Када дође пред бјеле дворове                         ћ = ђ               бѣле (ѣ = је)

пак удара авлији на врата.                                            i`и = ији

Оћути га Краљевићу Марко

пак говори Краљевићу Марко:

"Ваистино, вјерна слуго моја, въ истину = Ваистино (у = о) вѣр`на (ѣ = је)

отиди де на авлинска врата                              ѿидите = отиди де (т = д)

те запитај тко је на врати."                                            с = з

Пак отиде горе на чердаке

те казује Краљевићу Марку:

"Господине, Краљевићу Марко,

добар јунак и на добру коњу

пак он стоји на авлински` врата

пак он за те пита, господине."

Онда вели Краљевићу Марко:

"Нек ми дође горе у чердаке."

Пак отиде горе у чердаке

пак отвори врата од чердака

пак им л`јепо рече: "Добар вече!" –                 ихмь = им     лѣпо (ѣ = је)

дели Марку, свому побратиму:

"Добар вечер, побратиме драги!

Не имаш ли што годи за вечеру

јере сам ти трудан и уморан

издалека идући до тебе?"                                              и = е

Пак говори Краљевићу Марко:

"Јевросима, вјерна љубо моја, ф = в              вѣрна (ѣ = је)

дај ми брату штогод вечерати

и донеси вина црвенога                                      цер = цр

нека вечера и нек се напије

с побратимом, Краљевића Марком."

Када су вечер вечерали

и л`јепо се понапили вина                                             лѣпо (ѣ = је)

пак говори Краљевићу Марко:

"Побратиме, Момчило војвода,

која ти је голема невоља                                               тие = ти је

те те је к мени ноћас дотјерала?" дотѣрала (ѣ = је)

Пак говори Момчило војвода:

"Не питај ме, побратиме драги,

што сам к теби ја ноћас дошао

то је мени велика невоља:

у Будиму пије краљу вино

и тридесет и три капетанах

и шездесет и две војводе

о свачему, брате, говорисмо

а о тебе, брате, понајвише,                                           ѿ = о

да над Марка не има јунака

ни бољега коња од Маркова.

Напи краљу од Будима вином:

`Здраво да сте, по реду господо,                                  ѡм = у

ни у моје ни у ваше здравје,

већ у здравје онога јунака

који би нам јунак отишао

четрдесет добрих конаках

до Прилепа града бијелога                                            прілѣпа (ѣ = е)        бѣлога (ѣ = ије)

и до двора Краљевића Марка

пак довео Краљевића Марка

јал` довео, јал` главу донео!`

Сви јунаци ником поникоше

и у црну земљу погледаше

не погледа Пилип Драгиловић

не пониче, већ јунак покличе:

`Ја сам бољи и од Марка јунак                         болі`и = бољи (лі`и = љи)

ја ћу довест` Краљевића Марка,

ја ли довест`, ја ли главу донет`.`                                 ест = ет

На то сам дошао, побратиме,

да ти кажем твоје пријатеље."

Када чуо Краљевићу Марко

циче Марко као змија љута                                           с = з

пак говори слуги Ваистини:

"Чујеш ли, вјерна слуго моја, вѣр`на (ѣ = је)

седлај мени Шарца коња мога."

Брзо Марку коња оседлаше

седе Марко на Шарца коњица                          ньi = њи

пак отиде и дањом и ноћом. данi`ωм = дањом (нi`ωм = њо)

Када дође граду Београду

моли Марко скелеџије младе: скелечi`е = скелеџије (ч = џ) (i`е = ије)

"Привезите ме, младе скелеџије,

даћу вама добру напојницу

ако ништа, буздован у плећа!"                          пустоань = буздован

Пак отиде гори у Будима

када дође до града Будима

нађе Марко танену робињу                                           танѥну = танену

те ју пита Краљевићу Марко:

"Тако ти бога, робињице млада,                                   ньi = њи

који су овди двори Пилипови?"

"Тако ми бога, незнана делијо,                         i`ω = ијо

оно су двори Пилипа војводе

на пијаци у Будиму граду

штоно се сјају од сребра пенџери."                 ч = џ

А сам знаде Краљевићу Марко

пак отиде двору Пилипову.

Када дође у бјеле дворове                                            бѣле (ѣ = је)

сјаше с коња те оде у чердак                            сѩжи = сјаше (ж = ш) (и = е)        ѿд = од

гдино везе љуба Пилипова.

Када Марко у чердаке дође

говорио Марко Краљевићу:

"Божја ти помоћ, љубо Пилипова!                               i`ѩ = ја           а = о

Је ли дома Пилипе војвода?"                            ели = је ли

Вели њему љуба Пилипова: нѣму (ѣ= је)

"Иди одавле, пустаијо једна!                             ω = јо

Што ти чиниш у двору нашему

не питајућ` Пилипа војводу?"

Расрди се Краљевићу Марко                            з = с

пак је удари руком по образу

три јој зуба здрава истерао             ωи = јој с = з изстепаѡ = истерао (изс = ис) (п = р)

пак јој узе ђердан испод грла                            ћ = ђ               изь пωд = испод (з = с)

те уседе добра коња свога

пак отиде пити ладно вино.

Сјаше с коња, оде у меану

пак он пије вино у меани

а код себе коња привезао.

Али Пилип дође бјелу двору                             бѣлу (ѣ = је)

ал` му љуба лежи у чердаку

сва рањена, крвцом поливена.

Пак ју пита Пилип војвода:

"Што је теби, вјерна љубо моја?" вѣр`на (ѣ = је)

Ал` говори љуба Пилипова:

"Залуду ти фала, Пилип војводо,                                 за люду = Залуду   е = о

кад ти бију твоју вјерну љубу                            вѣрну (ѣ = је)

у твојему двору бијелому                                               бѣлому (ѣ = ије)

три ми здрава зуба истерао                                          с = з    изстепаѡ = истерао

и узе ми ђердан испод грла

пак отиде пити добро вино

пије вино, пак и коњу даје."

Када чуо Пилипе војвода

на мах се јунак осјетио                                       ѡсѣтиѡ (ѣ = је)

којино је јунак долазио                                       коѥное = којино је (ѥ = ји) (е = је)

пак говори Пилипе војвода:

"Давор љубо, да те бог убије,

јер га ниси л`јепо дочекала                                           лѣпо (ѣ = је)

и л`јепо га напојила вина                                               лѣпо (ѣ = је)             і = ји

оно ми је Марко Краљевићу

оно је јунак од Прилепа града                          прілѣпа (ѣ = е)

комено сада није нигде пара

а ја сам се ш њиме завадио                                          с = з

ваља ми ићи ш њим бојак бити

ако ми је никада не доћи."

Пак отиде Пилипе војвода

те он тражи Краљевића Марка

нађе Марка седећ` у меани

али Марко пије добро вино.

Њему вели Пилипе војвода:

"Та ту ли си, кесеџијо једна!                              д = Т      кесечi`ω = кесеџијо (чi`ω = џијо)

Пак узима буздована свога

бије Пилип и коња и Марка

коња бије острага по сапи                                             отрагу = острага

Марка бије по л`јевој мишици. лѣвоі (ѣ = е)

Али му Марко л`јепо говорио: лѣпо (ѣ = је)             i`ω = ио

"Не чини кавге, Пилипе војвода,                                 к = г

него ходи да пијемо вина."

Ал` не мари Пилипе војвода

веће бије горе буздованом. горi`е = горе (i`е = е)

А кад се Марку досадило било

трже Марко буздован позлаћен

пак удари Пилипа војводу

буздованом у прси јуначке.

Мртав Пилип паде на калдрму                         дер = др

ђипи Марко на добра коњица                           коньiца = коњица (ньi = њи)

пак отиде бјелу двору свому                             бѣлу (ѣ = је)

али га нитко тјерати не смије тѣрати (ѣ = је)

јер је Марко чудновате ћуди.                            т = д