123

Или грми ил` се земља тресе,                           кр`ми = грми (к = г) трезе = тресе (з = с)

ил` се море бије о брегове,                                            е = је  ѡбърекове = о брегове (к = г)

ил` се бије море о мраморје?                            i = ј

Нити грми, нит` се земља тресе,

нити бије море о мраморје,

већ пуцају на Задру лубарде.     пуццаю (цц = ц)  сатру = Задру (с = З) (т = д)     п = б

Чини бане големо весеље                                             п = б               лi`е = ље

јер је добра сужња уфатио,             н = њ              і = и

добра сужња Прљу Радосава.                          пер`лу = Прљу

Одведоше Прљу на ковача

да му меће негве до кољена                             нег`бе = негве (б = в) колѣна (ѣ = је)

а лисице на бијеле руке                                      бѣле (ѣ = ије)

студен синџир на грло бијело.                           ч = џ               бѣло (ѣ = ије)

Јошт не дошао Прља ковачу                            пр`ла = Прља

глас га срете, а два сусретоше: срѣте (ѣ = е)                        сусрѣтоше (ѣ = е)

"На милост ти, господине бане,                        милωсти = милост ти

ти не води Прљу на ковача

не куј му негве до кољена                                             и = ј                колѣна (ѣ = је)

ни лисице на бијеле руке                                               бѣле (ѣ = ије)

студен синџир на грло бијело                            бѣло (ѣ = ије)

уфатио Прљић Радоица,

уфатио твоју госпођицу,                                     ди = ђи

госпођицу твоју бановицу

и твојега сина нејакога."

Онда се бане повратио,

повратио у бијеле дворе                                    бѣле (ѣ = ије)

собом води Прљу Радосава,

води њега у бијеле дворе                                              бѣле (ѣ = ије)

дао му хлеба што и бан једе

дао му вина што и бан пије

пак говори господине бане:

"Богом брацо, Прља Радосаве,                                    тц = ц

ти пиши лист бијелу књигу                                             бѣлу (ѣ = ије) ни = њи

те ју шаљи сину Радоици                                               ли = љи

да ми љуби не чини срамоте

нек ми пошље моју вјерну љубу                                  вѣрну (ѣ = је)

ја ћу те опростити сужањства.                           н = њ

Онда пише Прља Радосаве,                                         а = е

онда пише лист бијелу књигу                            бѣлу (ѣ = ије)

те ју шаље сину Радоици:

"О мој синко, дијете Радоје, дѣте (ѣ = ије)

пошаљи ми госпођу банову                                           ли = љи         господу = госпођу (д = ђ)

и његова сина нејакога

те ћеш бабу својег опростити."

Дојде књига сину Радоици                                            доиде = дојде (и = ј)                      i = и

гледа књигу син Радоица,                                              е = а

гледа књигу а смије се врло,

смије се, а другу књигу пише

пак ју шаље свому бабајку:

"О мој бабо, Прља Радосаве,

тавнуј, бабо, како и тавнујеш

у тавници господина бана                                              е = а

одавно се богу вишњему молим                                  ѿ давно = одавно

да бог да мени уфатити,

уфатити рода господскога,

јере сам јунак неожењен

те ћу се ш њоме оженити."

Гледа књигу Прља Радосаве,

гледа књигу а дозива бана:

"На милост ти, господине бане,

ходи види што књига говори,                            видишь що = види што     е = и

што је писао мој сине Радоје."

Кад је бане књигу погледао                                          прогледаѡ = погледао

а њему је врло мучно било

те говори Прљи Радосаву:

"Богом брацо, Прљо Радосаве,

пиши де лист другу књигу бијелу                                 т = д               бѣлу (ѣ = ије)

те ју шаљи сину Радоици

да ми љуби не чини срамоте

нек ми пошље моју вјерну љубу                                  вѣрну (ѣ = је)

и мојега сина нејакога

даћу њему три товара блага

и ја хоћу тебе опростити

из тавнице, из куће проклете."

Гледа књигу сине Радоица,

гледа књигу другу танку пише

те ју шаље господину бану

и својем баби, Прљи Радосаву:

"Ја држим банову госпоју,                                              дер = др

ја држим како своју мајку

а његова сина нејакога,

његова сина како браца свога.

Нек ми пошље три товара блага

и нек ми пошље триест сужања

који су у његовој тавници                                               и = ји

и мојега сужња Мороштина

и пред њима тебе Прљу бабу."

Онда вели господине бане:

"Могу дати три товара блага

и могу дати триест сужањах,

ал` не могу сужња Мороштина

јер је сужањ далеко у граду                                           нъ = њ

прико мора у Млецији бјелој млецi`и = Млецији (i`и = ији) бѣлои (ѣ = је)

у младога дужда млетачкога."                          щ = жд

Онда вели Прљић Радоица:

"Залуду <ти>, господине бане,                          за люду = залуду

нити марим благо ни бабу

кад ми није сужањ Мороштин."

И бану се не море на ино

он пак шаље лист бијелу књигу                                    бѣлу (ѣ = ије)

прико мора у Млетке бијеле                              бѣле (ѣ = ије)

на имену дужду млетачкому:

"Пошаљи ми сужња Мороштина                                  ли = љи

за моју баницу госпоју

и за мога сина нејакога

јербо је у тешкој тавници

и мој син и моја госпоја

у никога Прљић Радоице."

На то му се дужде смиловао

послао му сужња Мороштина

и он шаље сужња Мороштина

и шаље Прљу Радосава

и шаље му три товара блага

и шаље му триест сужања

до двора Прљић Радоице.

А послао Прљић Радоица,

послао му баницу госпоју

и његова сина нејакога

до банова двора бијелога. бѣлога (ѣ = ије)