122
Сењани се у лов подигоше
на Божићу да срећу кушају. срѣћу (ѣ = е)
До подне сијало жарко сунце сi`ѩло = сијало (і = и)
ходи чета исто у јечермам`, е = и
у јечермам`, у танких кошуљах,
од подне наиђе снијег и киша наiде = наиђе (ід = иђ) снѣгъ (ѣ = ије)
и жарко сунце измакнуло.
Примрзоше токе за јечерме, i = и мер = мр доке на = токе за (д = т) (н = з)
а јечерме за кошуље танке, с = з
а кошуље за плећа јуначка.
Онда веле Сењани јунаци:
"О Иване, да наш барјактару, барi`ѩкрату = барјактару (i`ѩ = ја)
да вадимо пушке из кундака
да од кундак` ватре наложимо
не бисмо <л`> се мало огријали?" огрi`ѩли = огријали (i`ѩ = ија)
Онда вели Сењанин Иване:
"О јунаци, драга браћо моја,
не вадимо пушак` из кундаках
малу ћемо ватру огријати
себи ћемо учинити зијан. сi`ѩнъ = зијан (с = з) (i`ѩ = ија)
Има једна црква пустолинка е = је
у њој хоћемо ватре ложити нои = њој
од столњака и од свијетњака, столнi`ѩка = столњака свѣтнi`ѩка = свијетњака (ѣ = ије)
ако бог да те што добијемо
помоћемо цркву пустолинку."
То њега дружба послушаше
и одоше цркви к манастиру
и онди ватре огријаше i`ѩ = ија
од столњака и од свијетњака. свѣтнi`ѩка = свијетњака (ѣ = ије)
А кад се били мало обагрили одагрили = обагрили?
изађе Сењанин Иване, ћ = ђ
он изађе цркви на врата
ал` иду зелени барјаци i`ѩ = ја
и пред њима Турци јаничари. ни = њи
Онда пође говорити Иво: ћ = ђ
"О јунаци, дружиници моји, мои = моји (и = ји)
не бојте се, не припадајте се, i = ј
ево иду Турци јаничари
ево носе зелене барјаке."
Исто они бијаху у рјечи бi`ѩху = бијаху (i`ѩ = ија) рѣчи (ѣ = је)
ево удрише Турци на цркву.
И били се зимни дан до подне с = з
и Сењаном бог и срећа даде срѣћа (ѣ = е)
они су Турке понадбили
и узеше им зелене барјаке ихмь = им
и одоше Сењу бијелому ѿд = од бѣлому (ѣ = ије)
и помогли цркву пустолинку
и дали тридесет дуката
на помоћи цркви пустолинки.