121

Два су браца у милости расла,             тц = ц

једно Нинко, а друго Никола,                е = је

те се Нинко био оженио,

а Никола није дорастао. дорастиѡ = дорастао (и = а)

Пак се браћа о мало свадише,

о једнога коња и сокола,

Нинко узе коња и сокола,

а Николи не допаде ништа

зато су се браћа завадила. савадила = завадила (с = з)

А Нинко је говорио љуби:

"Седлај, љубо, добра коња мога                      и = ј

ја ћу ићи да лов ловим сада."

Пак говори Нинко љуби својој:

"О, Анђелија, вјерна љубо моја, ан`ћелі`ѩ = Анђелија (ћ = ђ) (i = и)  вѣрна (ѣ = је)

ја ти идем лов ловити сада

ако ли ми браца не отрујеш,                  тц = ц

не чекај мене у своје мајке                                i = ј

да камоли у двору мојему."

Пак отиде Нинко лов ловити,

ал` му љуба мудра и паметна,

пак отиде у горње чердаке                                гѡрнi`е = горње (нi`е = ње)

те отвори сребрне сандуке

пак извади купу позлаћену

те ју насу вина од три љета                               лѣта (ѣ = је)

пак је даје Николи дјеверу: дѣверу (ѣ = је)

"На част теби, Никола дјевере, дѣвере (ѣ = је)

нај, дјевере, те се напи` вина, дѣвере (ѣ = је)

вино попи`, а купу продаји,                                и = ји

купи себи коња и сокола."

Исто они о томе говоре

али дође из лова млад Нинко               доће = дође (ћ =  ђ)

води добра коња за улара                                 са = за (с = з)

а сокола носи на њедарца. нѣдар`ци = њедарца (ѣ = је)       (и = а)

Далеко га угледала љуба

прама њему млада ишетала                             изшетала = ишетала

паке Нинку говорила л`јепо:                  лѣпо (ѣ = ије)

"Нинко, драги господару,

што си ми тако врло невесео?" невесело = невесео (ело = ео)

Да говори Нинко љуби својој:

"Мучи, љубо, да те бог убије!

Како <не> би ја невесео био

кад ме коњиц носити не море, коньiцъ = коњиц (ньi = њи)

кад ми соко ловит ништа неће,

а ја с моје стријеле и лукови, смои = с моје (и = е)              стрѣли = стријеле (ѣ = ије) (и = е)

ја не могу ништа ударити!"

Пак говори љуба Анђелија:

"Да, не бој се, господине драги,

нисам твога браца отровала,                тц = ц

веће сам га с тобом помирила."