119

Подигле се две мале чете

једна ми је од бијела Сења                                е = је              бѣла (ѣ = ије)

врла чета шездесет Сењанах               шестъ десетъ = шездесет

прид њом је Сењанин Иване,

друга чета од Удвине бјеле удвина бѣла = Удвине бјеле (а = е) (ѣ = је)

а пред четом Удвињанин Мехо. прѣд (ѣ = е)

Обадве се чете састадоше                                т = д

пак се онди бише и сјекоше. сѣкоше (ѣ = је)

Бог поможе Удвињаном Турком

пак Сењане исјекоше врло                               из`сѣкоше (зс = с) (ѣ = је)

а Ивана уфатише жива                          

пак му вежу руке наопако

пак га воде Удвини бијелој. бѣлои (ѣ = ије)

Кад су били на конаку првом

пак и` срете млад паша босански                    срѣте (ѣ = е)            баша = паша (б = п)

паке вели млад паша од Босне:

"Хвала теби, Удвињанин Мехо,

јере си мени образ осветлио                 i = и

на част теби калпак и челенка

и на теби један товар блага                               д = т

те пи` вино како теби драго

јербо си рода јуначкога."

Када види арамбаша Мехо

зашто га је паша пофалио

да говори арамбаша Мехо:

"На част теби, господине пашо,

на част теби Сењанин Иване."

Одведе га паша господине,

одведе га под шатор бијели                              бѣли (ѣ = ије)

пак ш њиме пије добро вино                 ни = њи

пак се паша врло смије ш њиме:

"Што си, Иво, врло невесео, невесело = невесео (ело = ео)

ил` ти жао Сења ил` Сењанах,

или ти је жао вјерне љубе, вѣр`не (ѣ = је)

ил` ти жао своје старе мајке,                 i = ј

или друга Мандушића Вука,

ил` пајташа Сандића Јована, паідаша = пајташа (д = т) ѡ = Јо

ил` ти жао, Сењанин Иване,

што се ниси освјетио Турком?" освѣтиѡ (ѣ = је)

Пак вели Сењанин Иване:

"Остани се, млад паша босански,

није мени ништа тога жао,

није ми жао Сења ни Сењанах,

нити ми је жао вјерне љубе, вѣр`не (ѣ = је)

нит` ми жао старе моје мајке,

нит` ми жао Мандушића Вука,

нити ми је жао Сандића Јована,

нит` ми жао, пашо Босанлија,

што се нисам освјетио Турком, освѣтиѡ (ѣ = је)

пре ја сам се освјетио Турком, освѣтиѡ (ѣ = је)

исјекао сам, пашо Босанлија, из`сѣкаѡ (зс = с) (ѣ = је)   і`ѩ = ија

седам пашах и седам кадијах,

седам стотин` што какви` балија,

већ ми је жао, пашо господине,                        а = о

што ја тебе нисам погубио."

Исто они о томе говоре                           томѣ (ѣ = е)

а удрише из горе ајдуци,                         и = ј

с једну страну Мандушићу Вуче,

с другу страну Сандићу Јоване,

пак бише и сјекоше Турке, сѣкоше (ѣ = је)

али пашу уфатише жива

а Ивану одрешише руке                         а = у               ж = ш

пак говоре две арамбаше:

"Драги брате, Сењанин Иване,

на част теби паша господине

чини од њега што је теби драго

кад смо, брате, тебе опростили."

Пак одоше Сењу бијелому.                               ѿд = од          бѣлому (ѣ = ије)