117

Шатор пење Новаковић Грујо                           и = ј

на лијепу пољу Дренопољу лѣпу (ѣ = ије)                      трiнаполю = Дренопољу

сам са својом љубом Анђелијом                      само своиѡм = сам са својом ћ = ђ i`ѡ = ијо

и с нејаким сином Стипаном.

Кад је Грујо разапео шатор                                           е = је

сиде Грујо под бијели шатор                             бѣли (ѣ = ије)

те се мало понапио вина

пак говори Новаковић Грујо:

"Анђелија, моја моја вјерна љубо, ан`ћелі`ѩ = Анђелија      вѣрна (ѣ = је) а = о

ево ме је санак саломио                                     мие = ме је (и = е)

ти мени мало почувај страже                            і = ј

хоћу лећи мало поспавати

бог ће дати да ће добро бити."

То <је> њега љуба послушала

леже Грујо поспавати мало. лежи = леже (и = е)

Мало затим постајало врјеме                           с = з               врѣме (ѣ = је)

али иду три млада Турчина

од лијепа мјеста Дренопоља лѣпа (ѣ = ије)                      мѣста (ѣ = је)

пак и` гледао дијете Стипане                            дѣте (ѣ = ије)

те говори својој милој мајки:                             и = ј                i = ј

"Буди, мајко, Груицу бабајка

ено иду три Турчина млада!"

Онда вели љуба Груичина:

"Не будали, дијете Стипане, дѣте (ѣ = ије)

нису то млада три Турчина,

веће оно твоја три ујака,

три ујака, три Новаковића."

Дођоше Турци до шатора,                                             ћ = ђ

говорили Турци Дренопољци:                          тринапол`ци = Дренопољци

"Божја помоћ, Анђелија љубо, божi`ѩ (i`ѩ = ја)

Анђелија, љубо Груичина!

Камо теби дијете Груица?" дѣте (ѣ = ије)

Онда вели љуба Анђелија:

"Ево спава Грујо под шатором,

ход`те те му савежите руке,

волим љубити Турчина три –                             турке три = Турчина три

него ајдука по гори зеленој."

Онда веле три Турчина млада:

"Не смијемо, љубо Груичина,                            а = о

не смијемо ми доћи Груици,

Груица је љута аџамија                                      ачамі`ѩ (ч = џ)

ти Груици сама вежи руке."

То тешко љуба дочекала

пак узима канап и литара

те Груици руке све везала.

Дођоше Турци Дренопољци,                            диѡ = ђо

дођоше под бијели шатор                                              дио = ђо        бѣли (ѣ = ије)

јошт Груји већма руке вежу, и = ји

они вежу троструким литаром                          ѡ = и

пак онда Грују пробудише

пак сидоше пити ладно вино,

пију вина, а љубу му љубе

баш на очи Новаковић Грује

а он седи свезан под шатором.

Напише се Турци Дренопољци

и опише као помамише

а поспаше као и помријеше. помрѣше (ѣ = ије)

Онда вели Новаковић Грујо:

"О мој синко, нејаки Стипане,

ти укради ноже од матере

од њенога свилена појаса                                             нѥгова = њенога

те ти режи на баби литаре."

И отиде дијете Стипане, дѣте (ѣ = ије)

оде својој драгој мајки                                        ѿд = од

те он вади ноже од појаса,

ал` не може руком да извади.

Онда вели Новаковић Грујо:

"Узми, синко, зубом нејакијем."                                    с = з               неѩкі`ем = нејакијем

То њега Стипан послушао

и он узе ножа својим зубом                                           иѡ = ји

и он био нож извадио

пак дојде свому бабајку                                      и = ј                і = ј

пак му режи на руке литаре

и он бабу био порезао,

порезао по десници руци,

онда црна крвца ударила.

Препаде се нејаки Стипане

кад је црну крвцу угледао                                              цер = цр

бацио нож у траву зелену.

Онда вели Новаковић Грујо:

"Не бој ми се, дијете Стипане, небоими = не бој ми                     дѣте (ѣ = ије)

ниси, синко, мене порезао

из литара црна крвца цури."                              с = ц

Онда узе дијете Стипане, дѣте (ѣ = ије)

узе нож из траве зелене

паки режи на баби литаре.

Колико реже дијете Стипане                            и = е               дѣте (ѣ = ије)

то Груица снагом већма растргује. разтер`куѥ = растргује (з = с) (к = г)

А кад баби опрости руке                                     е = и? у?

онда узе Новаковоћ Грујо,

онда узе своју бритку сабљу                             п = б

те посјече три млада Турчина                          посѣче (ѣ = је)

од лијепа поља Дренопоља. лѣпа (ѣ = ије)

Пак пробуди љубу Анђелију:

"Камо теби Турци Дренопољци

који су тебе обљубили Турци

на очи Новаковића Груја?                                             иѩ = ја

Или волиш, моја вјерна љубо, вѣр`на (ѣ = је)

или ми волиш св`јећом свијетлити             свѣћу свѣтати = свећом свијетлити (ѣ = је; ѣ = ије)

од свечера до бијела св`јета, бѣла (ѣ = ије)                      свѣта (ѣ = је)

ил` волиш служити рујним вином                                 руинѡм = рујним (ѡ = и)

од свечера до бијела св`јета?" бѣла (ѣ = ије)                      свѣта (ѣ = је)

Одговара љуба Анђелија:

"Не волим теби, Груицо драги,

не волим теби служит` вином,

веће да ти св`јећом свијетлим          свѣћу свѣтим = свећом свијетлити (ѣ = је; ѣ = ије

од свечера до бијела данка." бѣла (ѣ = ије)

И отиде Новаковић Грујо,

он отиде у гору зелену

и он бије љубу Анђелију,

он ју бије камџијом двоструком. камчиѡм = камџијом (ч = џ) (ѡ = јо)

Сусрео га бабајко Новаче                                             сусрѣѡ (ѣ = е)         а = о

<са> својим побром дели Радивојем. своиѡм = својим (иѡ = ји)

Онда вели њему Старин` Новаче:

"О мој синко, дијете Груица, дѣте (ѣ = ије)

тако ли се бије вјерна љуба!" вѣр`на (ѣ = је)

Онда вели дијете Груица: дѣте (ѣ = ије)

"Не будали, мој старче Новаче,

Јошт није боја ни видила."                                             ѡ = Јо

Пак отиде у гору зелену

пак разапе бијела шатора                                             бѣла (ѣ = ије)

и зађе њему жарко сунце,                                              с = з    нѣму = њему (нѣ = ње)     а = о

ископа јаму до појаса                                          з = с

онди меће љубу Анђелију,

намазао прахом и сумпором

пак ужеже косе на глави

пак седе пити ладно вино                                              и = е

од свечера до бијела св`јета. бѣла (ѣ = ије)                      свѣта (ѣ = је)