115

Вечер сјала мјесечина јасна                             i`/ја/ = ја         мѣсечина (ѣ = је)

те упрла тавници на врата,                                            пар = пр

у тавници сужањ проговара:                             нь = њ

"О мјесече, мој драги путниче, мѣсече (ѣ = је)        и = ј

доста ти сам с тобом путовао

и по ноћи и по бјелу данку, бѣлу (ѣ = је)

али веће нећу никадаре

јер ево сам сада у тавници                                            е = је

веће има три године данах

да би у кога не би ни жалио                               i = и

већ у краља, у зета својега,

у краљице, у своје сестрице."                           ли = љи

Пак мисли да то нитко не чује,

то је чула танена робиња                                               танѥна = танена

пак казује краљици госпоји:                              и = ји

"Да ти знадеш, госпојице моја,

синоћ сјаше мјесечина сјајна                сише = сјаше    мѣсечина (ѣ = је)    сиаіна = сјајна

пак упрла тавници на врата                                          пар = пр

из тавнице сужањ проговара:

"О мјесече, мој драги путниче, Мѣсече (ѣ = је)       ц = ч

доста ти сам с тобом путовао

и по ноћи и по бјелу данку                                             бѣлу (ѣ = је)

ал` од селе нећу никад веће

јер ево сам у тавници клетој i = ј

да би у кога не би ни жалио

већ у краља, у зета мојега,

у краљице, у моје сестрице."

Када чула госпојица млада

узе кључе од проклете куле

пак отвори тавницу проклету

пак говори госпојица млада:

"Тко је овди сужањ у тавници

штоно синоћ врло туговаше?"

Пак изиђе сужањ из тавнице,                           ћ = ђ

паке га води госпојица млада,

води га у бјеле дворе своје,                                          бѣле (ѣ = је)

пак му вели краљица госпоја:

"Кажи мени, сужњу из тавнице,

откуда си, од кога ли града?"                            ѿ кудаси

Пак говори сужањ из тавнице:

"Што ме питаш, краљицо госпојо?                               иѡ = јо

Ја сам јунак од Удвине града."

Вели њему краљица госпоја:

"Да имаш ли ти кога од рода?"

Говорио сужањ из тавнице:

"Што ме питаш, краљицо госпојо?

Имао сам брата и сестрицу,

сестра ми је млада заробита,

а братац ми нејак погинуо."

Када чула краљица госпоја

проли сузе низ бијело лице: бѣло (ѣ = ије)

"Ти ли си, братац, драго срце, срдце = срце

јер ми ниси прво казивао

ја би тебе давно опростила."

Пак <му> даде руо од скерлета,

јошт га л`јепо обријала млада.                          ѡ = јо             лѣпо (ѣ = је)