114

Фалио се Турчин Асанага:

"Сада над мене не има јунака                          i = и

нити је више одсјекао главах!"                         е = је              ѿсѣкаѡ (ѣ = је)

Јошт говори Турчин Асанага:                            ѡ = јо

"Што је год до мора градовах

свакому сам затворио врата

ван што нисам Задру бијелому             сатру = Задру (с = З) (т = д)                 бѣлому (ѣ = ије)

а у Задру добар јунак има

у Задру је Дурла Латинине." тур`ла = Дурла (т = Д)

Кад то чуо Дурла Латинине

онда пише лист бијелу књигу                            бѣлу (ѣ = ије)

те ју шаље Турчин Асанаги:

"Бре Турчине, аго Асанаго,                                            п = Б

ја сам чуо да си добар јунак

дођи мени под Задар на мејдан!"                                 ћ = ђ               и = ј

Књигу гледа Турчин Асанаго,                           ни = њи

књигу гледа ал` се врло смије                           е = је

пак дозива слугу Усеина:

"Ходи к мени, слуго Усеине,

седлај, слуго, два коња добра,

једног мени, а другога себи,

јербо нам ваља путовати

путовати под Задар на мејдан."                                   i = ј

И оседла два коња најбоља

пак одоше прико Босне земље                        ѿд = од

гди год срете сиромахе људе                            срѣте (ѣ = е)

коњем таре, буздованом бије.                          пустоаном = буздованом

Куне га и мало и големо:

"Бог т` убио, аго Асанаго,

лако ти је трти сиромахе                                    тарти = трти

не би ли те мјера намјерила                                          мѣра намѣрила (ѣ = је)

на јунака Дурлу Латинина!"

Када дође под Задар на мејдан                                   ћ = ђ

како дође те шатор разапе

пак под њиме пије добро вино.

Паке веле господа задарска:

"Давори, Дурле, да те бог убије!

Ено ти Турчин под Задар у пољу

сада ћеш љуто изгубити главу!"

Скочи Дурла те оседла коња

сабљу паше и копље узима

бога моли а коња уседе

пак отиде у поље на мејдан.

Када дође бијелу шатору                                               ћ = ђ               бѣлу (ѣ = ије)

л`јепо му је салам називао: лѣпо (ѣ = је)

"Салам алех, Турчин Асанага!                          алех?

Устани де да се поздравимо!"                           т = д

Вели њему Турчин Асанага:

"Стани, почекај, задарско копиле, кобиле = копиле (б = п)

да т` научим с ким ћеш бојак бити!"

Паке скочи канда се помами

уседе коња, узима копље

а у зубе бритку сабљу своју                               с = з               п = б

игра коња, а копље положи

да удари Дурлу Латинина.

Дочека га Дурла Латинине

добром сабљом те пресјече копље                             лѡ = љо        прѣсѣче (ѣ = е; ѣ = је)

до јабуке и до десне руке

пак удари копљем Асанагу,

ударио га у грло бијело, бѣло (ѣ = ије)

паде Турчин на земљицу црну                          ли = љи         церну = црну

сјаше с коња Дурле Латинине                          сѩже = сјаше (ж = ш)

те Турчину одсијече главу.                                            ѿсѣче (ѣ = ије)

Узе коња и свјетло оружје                                             свѣт`ло (ѣ = је)                    i`е = је

и шатора од зелене свиле

и одведе слугу Усеина

баш у Задар у бијели град. бѣли (ѣ = ије)

Њему веле господа задарска:

"Хвала теби, Дурла Латинине,

јере си нам освјетлио образ!"                           ѡсвѣтлиѡ (ѣ = је)