113

Игра коло под Бунићем градом                        п = Б

гледали га из горе Сењани

прид Сењани Јуриша војвода                           i = ј

и ш њиме Иво барјактару.                                             ни = њи         i`ѩ = ја

Говорио Иво барјактару:

"О Јуришо, да наш арамбаша,

ти нас пусти под Бунић у коло."

Али вели Јуриша војвода:

"Није тамо, Иво барјактару,                               е = је

јер су курве Турци Бунићани

и вас ће Турци познавати."

То не хаје Сењанин Иване

и не слуша војводу Јуришу,                               и = у (2x)

већ избира дружиницу своју

кој`но старе мајке не имају                                            и = ј

старе мајке и вијерне љубе                                           вѣр`не (ѣ = ије)

и отиде под Бунић у коло.

Иво своју дружбу свитовао: свѣтоваѡ (ѣ = и? је?)

"Ао дружино, дружинице моја,                          а = о               је = ја

сапињите пуца на доламу                                              сапенѩіте = сапињите      пуцца = пуца

да не сијају токе на јечерме                                          i = и                д = т

и за појасом јасни самокреси."                         с = з               самогрези = самокреси

Иванова дружба послушаше

изајдоше од Сереча града                                            изаидоше = изајдоше

а кад били под Бунић у коло

гледале <их> бунићке дивојке: дѣвоіке (ѣ = и)

"Ено нам дица Серечана                                               дѣт`ца = дица (ѣ = и? је?) (тц = ц)

хоћемо се кола наиграти

и липи писан напивати."             лѣпи (ѣ = и? ије?) пѣсанъ (ѣ = и)  напѣвати (ѣ = и)

Онда вели Сењанин Иване:

"О јунаци, дружинице моја,

фатајте се гди је кому драго

ја ћу <се> јунак фатати у коло

код липе сестре диздареве." лѣпе (ѣ = и)  ст = зд

Играли су литњи дан до подне                          лѣт`ни (ѣ = и)                      ни = њи?

Сењаном је знојак додијао                                            с = з

разапеше пуца на долами                                             разапѣше (ѣ = е)

и синуше токе на јечерме

за појасом јасни самокреси.

Онда вели сестра диздарева:

"Бунићани, зло вам Серечани!

Јере нису дица Серечани, дѣт`ца = дица (ѣ = и? је?) (тц = ц)

већ су ово Сењани јунаци

и код мене Иван Сењанине

ја Ивана одавно познајем                                             ѿ давно = одавно

по његовој пушки млетачкој

јер је она липо навезена                                    лѣпо (ѣ = и)

кад сам била у Сењу робиња                            сеньiи = Сењу

с пушке сам почињала везак."                         з = с               прiчимала = почињала

Пустише се Сењани јунаци,

пустише се из кола широка,

и уфатио сваки у кола

а Иван сестру диздареву

побигоше у гору зелену                                      побѣгоше (ѣ = и)

а за њима Турци Бунићани,                                           са = за

за њима се мећу из пушаках,

ал` Сењаном бог и срића даде                         срѣћа (ѣ = и)

улизоше у гору зелену

и одведе сваки по дивојку                                             дѣвоіку (ѣ = и)

а Иван сестру диздареву.