112

Гором језде два Новаковића,

братац Грујо <с> брацом Татомиром.             иω = јо           тц = ц             д = Т

Говорио дијете Груица: дѣте (ѣ = ије)

"Татомире, мој драги браине, датомири = Татомире       и = ј    i = и

даље јаши од мен` добра коња                        ж = ш

на те ми се сама сабља вади

јер ми љубиш моју вјерну љубу."                                 е = је              вѣр`ну (ѣ = је)

Говорио братац Татомире:

"Нисам, брацо, не пожелио те!                          ни пожалио те = не пожелио те

Ја не љубим твоју вјерну љубу, вѣр`ну (ѣ = је)

твоју љубу, а снашицу моју."                             з = с               ж = ш

То не вјерује дијете Груица                                           вѣруѥ (ѣ = је)          дѣте (ѣ = ије)

трже сабљу, одсјече му главу.                          д = т               ѿсѣчему (ѣ = је)

Мало затим постајало вр`јеме                          са тим = затим врѣме (ѣ = је)

али гоне два сокола орла

пребили му крило у рамену. прѣбилиму (ѣ = е)

Тужи љуто сури орле птица:                              сурле = сури

"Бог т` убио, стара мајко моја,                           i = ј

јер ми ниси браца пре родила прѣрѡдила (ѣ = е)

како мајка два сива сокола!"

То слушао дијете Груица                                               дѣте (ѣ = ије)

што говори птица сури орле.                             сурле = сури

Кад је Грујо промислио рјечи                            рѣчи (ѣ = је? ије?)

онда вели дјете Новаково: дѣте (ѣ = је? е?)

"Јао, тужан и жалостан био

де погуби браца рођенога                                              т = д                ћ = ђ

ради курве једне женске главе!"

Паке трже ноже од појаса                                              тржи = трже

те удари себе у срдашце

мртав Грујо паде на земљицу.                          ли = љи

Онди бише до два нова гроба

два гроба два Новаковића                                            ц = ћ

Груичина и Татомирова.