ER 110

Паде Арап под бијели Солин бѣли (јат = ије)

и разапео бијела шатора

Солињане сазива на мејдан и = ј

а нитко му изаћи не смије е = је

веће њему тежак арач дају:

на нојцу по лијепу дјевојку, лѣпу (јат = ије) дѣвоiку (јат = је) i= ј

а на дан по јагње печено.

Већ Солин се био обредио i= и

ред допаде Иви Карловићу

да он даје своју драгу сестру,

сестру драгу за вијерну љубу вѣр'ну (јат = ије)

а ујутру печено јагњешце. ѩгнеце = јагњешце

Иванова сестра говорила:

"О Иване, мој драги браине,

мореш ли ти, брацо, пригорити брат'цо = брацо

да ми Арап љуби бијело лице."

Али Иво врло оболио

паке вели Иво Карловићу:

"О Јелице, драга сестро моја,

ја не могу, сестро, пригорити прѣгорити (јат = и)

да ти Арап бијело лице љуби

али сам се тешко оболио

не могу се држат на коњица

а камо ли сећи сабљом бритком. п = б

Ал ако ће, драга сестро моја,

ти изведи коњица Будалина будалiѩ = Будалина

те га води на воду студену

те га пери водицом студеном,

водом ладном и ракли сапуном

пак га води ковачу на банди набанди = на банди

нека ми поткује Будалина д = т

златним плочам', сребрним клинцим'

паке кажи ковачу на банди:

'Братац иде Арапу на мејдан

кад се врати, онда потков плати'."

Скочи сестра рада и весела

и отиде доле у подруме

изведе коњица Будалина

и води га на воду студену

тере пере коњица водицом,

водом ладном и ракли сапуном,

пак води коња ковачу на банди:

"Ево ме братац пошиљао

да му добра коњица поткујеш

златним плочам', сребрним чавлим'

ево ић ће Арапу на мејдан иће = ић ће (иђе?)

кад се врати, онда потков плати."

Онда говори ковач на банди:

"Злато Јело, сестро Иванова,

ако ћеш ти мени оставити

бијело лице и црне очи церни ѡчи = црне очи

у залогу док се братац врати."

Ражали се Јелици дјевојки дѣвоiки (јат = је)

те она води коњица боса

она води к Иви брату свому:

"Драги братац, Иво Карловићу,

иште мени ковач црне очи,

црне очи и лице бијело

у залогу док се, братац, вратиш."

Онда вели Карловић Иване:

"Седлај, сестро, и боса коњица

да ја идем Арапу на мејдан."

Скочи сестра рада и весела

паке добра коња оседлала

паке брату свому казивала:

"Братац Иво, коњиц је оседлан".

Онда вели Иво Карловићу:

"Јелице, драга сестрице моја,

опаши ме свиленим појасом

од свитњака до бијела грла."

И њега је сестра опасала з = с

пак га меће на добра коњица.

Онда вели Иво Карловићу:

"О Јелице, драга сестро моја,

изнеси ми бритку сабљу моју,

донеси ми копље костаничко."

И донесе сестра Иванова,

донесе му бритку сабљу своју

и донесе копље костаничко,

оде Иво Арапу на мејдан.

Далеко га Арап угледао

паке вели црни Арапине:

"О будало, Карловић Иване,

куд си болне санесао кости

да те бију орли и гаврани."

Пак се онда они састанули.

Узјаше Арап добра коња свога ж = ш

ал се Иво врло богу моли

Арап се богу не мољаше молi'ѩше = мољаше (молијаше?)

већ се моли бриткој сабљи својој прітки = бриткој

и моли се свому копљу бојну: свою = свому

"Ако, сабљо, погубиш Ивана,

хоћу тебе оковати златом

накитити дробним бисером

попуљати драгим каменом."

Тио су се с коњма састали тиω = ? (тихо?) н = њ

Ивану бог и срећа даде срѣћа (јат = е? и?)

под Иваном коњиц полегао к = г

те Ивана копље промашило

бојно копље црна Арапина

а Ивино копље ударило

ударило у срце јуначко оу = у

и црном га земљом саставио л = љ

а с добрим коњем раставио.

Тргне сабљу, одсече му главу ѿсѣчему (јат = е? је?)

пак уфати коња Арапова

главу меће к пасу у јанкесу

и отиде бијелу шатору

те узима бијелога шатора

и узима благо Арапово

пак отиде двору бијелому.

Уфати се двору ковачеву

говорио Иво Карловићу:

"Изађи на двор, ковач[у] на банди,

ево да ти сада потков платим."

Преварио се ковач на банди прѣварио (јат = е)

те изађе на двор на улицу

тргне сабљу Карловићу Иво

и одсјече главу ковачеву

главу меће к пасу у јанкесу.

Оде Иво к Јелици сестрици

далеко га Јела угледала

ближе га мало сусретала сусрѣтала (јат = е)

под њим добра коња примала. н = њ

Коња води доле у подруме

брата води горе у чардаке.

Онда се фата Карловић Иво

фата се к пасу у јанкесу

те извади две мртве главе

једну главу црна Арапина

другу главу ковача на банди

пак говори Иво Карловићу:

"Драга сестро, Јелице дјевојко,

ето теби [до] две мртве главе

Арапова паке ковачева

који су хтели теби обљубити ктели = хтели

црне очи и бијело лице

за живота браина твојега."

Паке братац сестри говорио:

"Стери ми, сестро, постељу мекану нь = ну

јер сам се тешко уморио ерь

легнути ћу, устати нећу." к = г

То изусти пак душицу пусти. изь усти = изусти