ЕР 109
Јанко жени
два сина уједно е =
је
проси
Јанко
две ћери уједно з = с
две дјевојке, две
сестринице дѣвоike (јат
= је) i= ј
из нашега
двора бијелога. бѣлога
(јат = ије)
Али Јанку
љуба
говорила:
"Јанко,
драги
господине,
ти не жени
два сина уједно
ти не проси
две ћери уједно
две дјевојке, две
сестринице.
Ја сам
ноћас чудан
санак снила:
из нашега
двора бијелога
одлетише
два сива
сокола
одлетише, ал
не долетише."
Онда
вели Јанко
војвода:
"Не
будали, вјерна љубо
моја вѣрна
(јат = је)
дугих косах
а памети мале.
Какове
сам покупио
свате -
да се ведро
небо испролама, т = д з = с
сватови [би га
до]чекали на
коњима." на
конi'ѩ = на
коњима
И
отиде Јанко по дјевојке.
Здраво
дошли свати
до дјевојке
и здраво се
натраг
повратили.
А кад
били у гори
зеленој, и
= ј
у горици Јабуци
зеленој, горуци
= горици
ударише из
горе ајдуци,
ајдуци
како мрки
вуци,
све сватове
по гори
разбише
под дјевојкам
коње уфатише
погубише
две ђувегије
младе. ћ = ђ
А кад
свати изашли
из горе,
онда се
свати лијепо
купише. лѣпо
(јат = ије)
Појде Јанко, пројду
сватови,
избројио Јанко
свате своје
али не има
два Јанкова
сина.
Онда
вели војвода Јанко:
"Ид'те
свати, драга
браћо моја,
идите мому
бијелому
двору
ал не бијте
бубње и
свирале
а ја идем
натраг у
разбоје."
И
отиде Јанко у
разбоје
паке нађе до
два сина
своја
обим двима
главе одсјечене. ѿсѣчене
(јат = је)
Онда Јанко
узе две главе
меће главе к пасу
у јанкесу з = с
и отиде Јанко
за сватове
и брзо
сватове
састигао
пак пође
сватом
говорити:
"Хајде
свати како који
може хаиди =
хајде
а ја ћу
јунак како
коњиц
може. коньіць = коњиц
Идем
својој
љуби на
муштулук своио
= својој
носим њојзи две
јабуке
златне." н
= њ
Кад дојде Јанко
двору бијелому,
онда вели
љуба војводина:
"Давори
Јанко,
драги господине, гсне =
господине
камо ти
бубњи
и свирале?"
Онда
вели Јанко
војвода:
"Ево
нам нашла
тиха киша
покисли су бубњи и
свирале."
Пак се
фата к
пасу у јанкесу
те извади
две мртве
главе
те и’ меће љуби у
криоце:
"Ето,
љубо,
две јабуке
златне
у наше су
дворе и
нарасле
у Јабуци
гори устргнуте".