ЕР 108

Болан лежи Ибро младо момче п = б у = о

у ливади у трави зеленој и = ј

нитко не зна да Ибро болује

веће знаде Фатима дјевојка дѣвоiка (јат = је) i= ј

његова прва драгуница.

Носила му нуде и понуде т = д

с мора дуње, столисте јабуке ткуније, ткуије = дуње

и кутије шећера варена - i= и е = је

ништо Ибро не море да једе.

Говорио Ибро момче младо:

"Давори Фато, моје драго злато,

не носи ми нуде ни понуде,

с мора дуње, столисте јабуке,

ни кутије шећера варена,

веће иди за гору на воду

донеси ми студене водице."

Говорила Фатима дјевојка:

"Душо Ибро, моје драго злато,

отићи ћу на воду студену, ѿидићу, ѿићу = отићи ћу

отић' ћу ал нећу доћи овамо,

заблудићу на гори зеленој.

Ласно је на воду погодити

али мучно к теби натраг доћи."

Онда вели Ибро момче младо:

"Давор Фато, моје прво злато,

преврни ме с десна на лијево прѣвр'ниме (јат = е) лѣвои (јат = ије)

те ти узми златну купу моју

пак наточи крвце из ребара

те ти мећи крвцу по белегу

по белегу до воде Коране

те ћеш, душо, к мени натраг доћи."

То Фатима тешко дочекала

преврнула га с десне на лијеву

наточила пуну купу крви

и отиде на водицу ладну

она метне крвцу по белегу.

А кад дошла на воду студену,

водице Фата зафатила је с = з

и Фатими худа срећа била срѣћа (јат = е? и?)

и Фати је љута киша пошла

опрала је крвцу по белегу.

Три дни Фата по гори ходила

ал не море да к Ибри погоди.

Кад четврти освануо данак,

онда дојде к Ибри злату свому

ал се Ибро с душом делијаше

и напио се мало водице

пак говори Ибро момче младо:

"Иди Фато, моје драго злато,

иди, Фато, двору бијелому

исправи ми сандуке сичане сѣчане (јат = и)

у мене се ти не уздај веће

већ удај се за кога ти драго."

То изусти пак душицу пусти. изь усти = изусти

Онда вели Фатима дјевојка:

"Јао Ибро, моје јарко сунце,

исте ме бијеше огријало бѣше (јат = ије)

ал ми брзо за горицу зајде."