ЕР 107

Сунце зађе а ја у лов пођох с = з ћ = ђ

бога молим да ме срете срѣте (јат = е) ми = ме

јали јелен, јал кошута црна. е = је

Нити ме срете јелен ни кошута кошуша = кошута

већ девојка више Шибеника. дѣвоiка (јат = е) ж = ш

Ја девојку уфати за руку i= ј

пољуби ју у лице бело бѣло (јат = е) боље ије

а уједе ју за грло бело.

Ја мислим – примиће за шалу

не хте она да прими за шалу некти = не хте

води мене на суд, на кадију

а ја рекох лепој девојки: лѣпои (јат = е) боље ије

„Говори, душо, што си ме довела.“

Али рече лепа девојка:

„Говори, јунак, ти си мушка глава.“

Ја говорим великом кадији: i'и = ији

„Суди мени, велики кадија,

суди право тако био здраво.

Синоћ доцкан ја у лов пођох

бога молим да ме срете јелен,

јали јелен, јал кошута звере. цвѣре = звере (јат = е)

Нити ме срете јелен ни кошута

већ девојка више Шибеника.“

Онда вели велики кадија:

„Што ће куна без зелена луга, к = г

што л' девојка када сунце зађе. када је боље за стих

Држи, момче, што си уфатио

те ти је бог и срећа дала срѣћа (јат = е)

води девојку двору белому

и узми ју за верну љубу.“ вѣр'ну (јат = е)