ЕР 106

 

Вино пије Сењанин Иване                          е = је

баш бијелу Сењу на капији.                                    бѣлу (јат = ије)          i'и = ији

А када се понапио вина

и у вино поразговорио,

онда вели Сењанин Иване:

"Када дође баш прва недеља                       ћ = ђ    п = б

изнети ћу сењски зелен барјак                    н = њ               i= ј

купићу под барјак јунаке

који не имају ни оца ни мајке."                  

Што је јунак пијан говорио,

то је брзо јунак учинио

те изнесе зелен сењски барјак

пак покупи под барјак јунаке

који не имају ни оца ни мајке

пак одоше у гору зелену                              ωддоше, ѡдоше = одоше

пак одоше к води Љубичића

пак чекају Љубичића Вучка

рад сењскога свијетла оружја.                     свѣт'ла (јат = ије)

Чекаше га три недеље данах

пак вели Сењанин Иване:

"Чувајте се, драга браћо моја,

да отидем на воду студену."

И отиде на воду студену

а на води један јунак стоји

њему вели Сењанин Иване:

"Добро јутро, незнана делијо."

Њему вели незнана делија:

"Дао бог добро, чети арамбаша."

Пита га Сењанин Иване:

"Тако ти бога, незнана делијо,

ниси ли чуо Љубичића Вучка

да је скоро долазио овди."

Њему вели незнан који јунак:

"А што ти је учинио Вучко?                                    тие = ти је

Да ли ти је опсовао матер

да ли ти је вјерну обљубио љубу,               вѣрну (јат = је)

да ли те је на мејдан зазвао?"                       далитие = да ли те је             с = з

Вели њему Сењанин Иване:

"Бре, није ми опсовао матер                                    пре = бре

нити вјерну обљубио љубу

нити је мене на мејдан зазвао.

У њега је све сењско оружје,

у њега је пушка Јуришина,

бијело перје Петра Мркоњића,                    бѣло (јат = ије)

добра сабља Плавше арамбаше

и у њега су токе Тадијине,                           тадине = Тадијине

златне игле Сандића Јована,                       ωвана = Јована

самокреси Смиљанић Илије."                     самогрези = самокреси

Вели тако Љубичићу Вучко:

"Тако ми бога, Сењанин Иване,

ја сам Вучко што с тобом говори.

Ако у мене сењско оружје,

ја нисам оружје покрао

него сам га добио јунаштвом."

Када види Сењанин Иване

да је оно Љубичићу Вучко,

трже пушку да удари Вучка

не уста му, но оста му пуста.                       не = но

Трже своју Љубичићу Вучко

пуче пушка кано гром из неба

те удари Сењанин Ивана

на зло га мјесто ударио                                мѣсто (јат = је)

на зло мјесто у кољено десно.                     колѣно (јат = је)

Паде Иван у траву зелену

дотрча Љубичићу Вуче                                дотер'ка = дотрча

те му узе зелен сењски барјак

пак побиже у гору зелену

а за њиме Сењани јунаци

тјераше га, стигнут не могоше.                   тѣраше (јат = је)