ЕР 104

Куне мајка сина Усеина: i= ј

„Синко Усо, жив не био мајки,

све је на те вика и повика. е = је

Ти си један, и тебе не било,

што си, синко, учинио паши

те те траже пашалије младе.“

Усеин је говорио мајки:

„Не куни ме, мила мајко моја,

нисам ништа учинио паши

него синоћ идем из меане

а лијепа Ајка из амане и = ј лѣпа (јат = ије)

сретосмо се у тесну сокаку. срѣтѡсмо (јат = е) тѣзну (јат = е) з = с

Ја јој рекох и два и три пута: ѡи = јој

драга душо, уклони се с пута,

ал' је она поносита рода

не хте се да уклони с пута. нектисе = не хте се

Фати јој се грла и ђердана ѡисе = јој се ћ = ђ

запе ми се копча од рукава

за Ајкуне везене рукаве

попуче ми мества и папуча. ц = ч

Те се онди, мајко, обљубисмо:

гди падосмо, онди осванусмо

већ ако ме паша зато зове.“