EР 103

За лугом зелена ливада к = г

забрањена а не заграђена с = з ћ = ђ

по њој пасу два коња господска н = њ ои = ој

код њих седе два господичића

једно ми је Синанагић Ибро синь анагићь = Синанагић

а друго је Атлагићу Але.

Говорио Атлагићу Але:

"Вјеран друже, Синанагић Ибро,

не имаш ли, побро, јауклије

да ме водиш довечер на пенџер". ч = џ

Говорио Синанагић Ибро:

"Имам, побро, лијепу јауклију

водићу те довечер на пенџер."

Тешко Але чека ноћи тавне

а кад је дошла тавна ноћца ноћица

водио га дјевојки на пенџер.

Кад јој Але угледао лице,

кано да се помамио Але

лице њојзи како жарко сунце

црне косе тура ибришима и пришима

црне очи бисер и драги камен

обрвице како пијавице.

Говорио Атлагићу Але:

"Вјеран друже, Синанагић Ибро,

поклони ми своју дјевојку

ја ћу теби поклонити, брацо, брат'цо

поклонити два коња најбоља."

Ал говори Синанагић Ибро:

"Не би ти поклонио, брацо,

да ми дадеш три товара блага

и да ми дадеш три коња најбоља

поклонио не би своју дјевојку

јер не смијем од својега бабајка

јер сам добре коње уморио

пасућ коња куда траве није ние

и појећ коња где воде није

око двора своје драгунице

докле сам по себи окренуо.