ЕР 101

Коло игра под Бунићем градом пуницем = Бунићем

у колу је ћерца диздарева е = је с = з т = д ћерица = ћерца

колу иду до два побратима

једно је Мехо, друго је Халија.

На дјевојци гаће напулане дѣвоiци (јат = је; i= ј)

свака је пула дуката жута.

Кад је Мехо сагледао гаће,

падне јунак у траву зелену

над њега се све коло скупило

ал му коло помоћи не може.

Али иде ћерца диздарева

она носи грану јоргована ωр'говану = јоргована

те удари Меха турско момче: у = о

"Устани Мехо, не било ти боље

од гаћа ли паде к земљи црној. кзем'лі'и = к земљи

Да ми видиш ногу до кољена, колѣна (јат = је)

не би знао откуд си дошао;

да са мном лежиш у ложницу,

не би знао тко те је родио." тие = те је

Пак вели лијепа дјевојка: лѣпа (јат = ије)

"Дођи довечер у башчи зеленој". ћ = ђ и = ј

Тешко Мехо чека тавну ноћ.

Кад по вечери пала тавна ноћ,

оде Мехо у башчи зеленој

пак чека Мерјему дјевојку.

Али иде лијепа дјевојка

низ доксате, с висока чардака д = т з = с

стоји звекет злата око грла цвекеть = звекет

а оћути Мехо младо момче

те побиже из башче зелене

млидијаше бег је с делијама. i= и

Опази га Мерјема дјевојка

те му вели лијепа дјевојка:

"Не бежи Мехо, изгубио главу

није ово беже с делијама

веће твоја лијепа дјевојка."

Поврати се Мехо турско момче

грли, љуби Мерјему дјевојку

уједе ју за бијело грло

цикну Мерја како змија љута

чак ју мајка у чардаку чула у чердакь чуω = у чардаку чула

те јој мајка вели из чардака: ωи = јој

"Мерјо моја, бог ми с тобом био,

да ми те љута не уједе змија".

Луда Мерја паметно говори: люда = луда

"Мене, мајка, не уједе змија

веће прођох испод јоргована

заде ми се грана јоргована сатимисе = заде ми се

за ђердане и за грло бијело."

У тому је преварила матер прѣварила (јат = е)

пак се љубе док освану данак.

Кад ујутру освануо данак,

оде Мехо у чаршије нове

а дјевојка горе у чардаке

пак ју пита њена стара мајка:

"Мерјо моја, бог ми с тобом био,

што је твоје лице обледило

што ли су ти очи помућене

што ти врана коса замршена?" самержена = замршена

Луда Мерја паметно говори:

"Не питај ме, моја мила мајко,

сву ноћ ме је грозница држала

тер ме зато врло глава боли."