ER 98

Смиљанићу добра коња јаше ж = ш

а са неба љуто киша иде.

Веле њему дружина његова:

"Арамбаша, Смиљанић Илија, п = б

арамбаша покисну ти перје." покише

Онда вели Смиљанић Илија:

"Нека кисне, да би покиснуло,

друго ми се вије у Јелечу

у Турчина Јелечковић Мује

узећу га ако ми је бог да

те ћу га носит за калпаком." с = з

То је чуо Јелечковић Мујо е = је

пак он пише лист бијелу књигу н = њ

те ју шаље Смиљанић Илији:

"Смиљанићу, приморско копиле, јат = и б = п

дојди мени под Јелеч на мејдан ои = ој еи = еј

да ја видим чије носиш перје."

Смиљанићу бијела књига дојде

књигу гледа Смиљанић Илија

пак говори своме слуги вјерну:

"Седлај коња, моја вјерна слуго,

те иди Јелечковић Муји

те ти моли Јелечковић Мују

е да би се са мном помирио ех

даћу њему два товара блага".

Оде слуга Јелечковић Муји

те му онде говорити пође: ћ = ђ

"Господине, Јелечковић Мујо,

послао ме Смиљанић Илија

да би се помирио ш њиме

даће теби два товара блага."

Кад је чуо Јелечковић Мујо,

скочи Мујо канда се помами

те донесе ђерђеф и преслицу ћер'ћевь

пак је даде слуги Смиљанића:

"На их, носи, те подај Илији

нека преде како моја жена т = д

а нек везе како и дјевојка."

Дође слуга двору бијеломе јат = е

пак казује господару своме

све му каза што Турчин говори.

Када чуо Смиљанић Илија,

скочи јунак канда се помами

пак седла коња најбољега

пак отиде под Јелеч на мејдан.

Када дође под Јелеч у поље,

ал у пољу један бијели шатор

код шатора копље ударено

а за копље добар коњиц везан нь = њ

под шатором Јелечковић Мујо

под шатором пије добро вино.

Вели њему Смиљанић Илија:

"Шалам алех, Јелечковић Мујо."

Вели њему Јелечковић Мујо:

"Хрома козо, Смиљанић Илија, рома

сада ли си на мејдан дошао

јер ти ниси још давно дошао

да ми носиш моје бијело перје."

Вели њему Смиљанић Илија:

"Устани горе, потурицо једна,

устани да се огледамо

да видимо ко је бољи јунак." кои е

Пак узјаше на добра коњица

те ми се онди лијепо загледаше сагледаше

ал се врло љуто ударише

потргоше бојна копља своја.

Хтијаше Турчин ударити Илију к = х

ал се не да ударит Илија

већ удари Илија Турчина

међу плећа добрим копљем својим.

Сави се Турчин, побиже у град,

а за њиме Смиљанић Илија.

Утече Турчин у град Јелеч

а узе му Смиљанић Илија

узе му и калпак и перје

пак отиде двору бијелому.