ЕР 96

Проклињаше гора Романија: i= и

„Бог т' убио, Старина Новаче,

орлови моје омлатише лишће д = т листѥ = лишће

гавранови оломише гране

падајући на мртве јунаке.“

А у гори нигди никог неима i= и

до разма један рањен Радоване. с = з

К њему дојде Јелица сестрица и = ј

она круни бисер са криоца п = б

тере брацу ране насипаше; братцу = брацу

она дере свилену кошуљу т = д

тере брацу ране завијаше.

Бојно копље чело главе поби и = ј

покрила га зеленом доламом

и још браца слатко питоваше:

„Ех мој брајко, рањен Радоване,

можеш ли ми приболити ране?“ прѣболити (јат = е? и?)

Одговара рањен Радоване:

„Ех Јелице, рођена сестрице, ћ = ђ

не круни бисер, не квари ђердана

и не цепај свилене кошуље цѣпаi (јат = е? ије?)

братац ти неће друге донети.

Веће вежи мога добра коња

више главе за то бојно копље

и покри ме зеленом доламом

паке реци моме добру коњу

нека гризе траву до кољена колѣна (јат = је)

и нек жали свога господара. гсра = господара

А ти иди двору Биларића бѣла рића (јат = и?) = Биларића

те ти кажи мојој старој мајки:

синак ти је у гори остао

чувајући стражу у горици

брез промене докле [је] крајине.“