ЕР 94

Мала се чета подгинула

на лијепо, на море дебело лѣпо (јат = ије)

малена је али огњевита: е = је н = њ

у лађи шесдесет Сењанах ді = ђ

пред њима је Смиљанић Илија Iлi'ѩ = Илија

думенџија Латинине Шимо т = д ж = џ i= и

и барјактар [од] Сења Иване.

Друга је чета од града Удвина

у лађи тридесет Турака. ћ = ђ

Кад се двије састадоше лађе, двѣ (јат = ије) з = с ладi'е = лађе

бог поможе Турком од Удвина:

пуче пушка из проклете лађе

од Турака [од] бијела Удвина бѣла (јат = ије)

од каука и бијела перја

од барјака, од горњег думена

а на зло је мјесто погодио. мѣсто (јат = је)

Уста пушка, пуста му остала,

те удари Ђуру Даничића

под калпаком међу црне очи.

Наведе се Даничићу Ђуро,

наведе се да у море падне,

прифати га Латинине Шимо. прѣфатига (јат = и?)

Друга пушка пуче од Тураках

те удари Шиму Латинина:

уста пушка, пуста му остала,

на зло је га мјесто погодио злое = зло је

баш под грло где пуце запиње пуцце = пуце сапенѥ = запиње

заклао га како јагње младо,

како јагње о Ђурђеву данку.

Поведе се Шимо Латинине,

поведе се да у море падне,

прифати га барјактару Иво

пак га лијепо у лађу метне.

Пак по пушке лијепо погледао

те својој пушки живи огањ даде своиои = својој

пак удари турског одапашу

баш под каук и бијело перје

мртав се Турчин у море свалио.

Онда одмах Сењани јунаци омах = одмах

на Турке јуриш учинише

турску лађу одмах освојише

триест турски глава одсјекоше ѿсѣкоше (јат = је)

и триест живи савезаше

те да воде Сењу бијелому.

Али гледа барјактару Иво

побратима Ђура Даничића

де му спава под горњег думена, т = д

под барјаком Сења бијелога,

пак говори барјактару Иво:

„Да копамо Шиму Латинина

на бјелилу украј мора сиња и = ј бѣлину (јат = је)

гди дјевојке бијело платно бијеле; дѣвоiке (јат = је)

да копамо Ђуру Даничића

на скели мору дебеломе

гдино се саста дванаист друмовах,

гди је скела Турком и Латином,

куд пролази бисер и камење.“