ЕР 91

Ни зорице ни бијела данка, бѣла (јат= ије)

а покличе прибијела вила прiбѣла (јат = ије)

са Авале, високе планине,

пак дозивље граду Београду

у поноћи како и у подне,

а на име Џафер-пашу Малог: ч = џ в = ф чавер = Џафер

„Господине, Џафер-пашо Мали, гсне = господине б = п

мореш ли се, пашо, поуздати

у твојега града Београда

и у твоју дјецу јаничаре? дѣт'цу (јат = је)

На те иде многа Немадија, т = д i= и

Немци хоће Београд узети

пред њима је краљу Брандебуре.“ н = њ е = је

Ал говори Џафер-паша Мали:

„Мучи вило, грло ти зарасло! с = з

Докле ми је града Београда, мие = ми је

не вичи ми са планине, вило,

доста ми је големе жалости

чувајући града Београда

од проклета Карола ћесара.

Докле ми је града Београда

и у граду дјеце јаничара дѣтца = дјеце

и Мановах и љутих Мачугах,

и док ми је младих серачлијах, серач'лѩх = ?

не бојим се граду од Њемаца.“ и = ји нѣмаца (јат = је)