ЕР 90

Ни зорице ни бијела данка бѣла (јат = ије)

ни Даница звијезда на истоку, звѣзда (јат = ије)

а покличе прибијела вила i= и прiбѣла (јат = ије)

из лијепе са Фрушке планине лѣпе (јат = ије) сауруш'ке = са Фрушке

пак дозивље у равно Посавље

по имену граду Моровићу

а на име Иву капетана:

„Господине, капетане Иво, гсне = господине

држи се данас, капетане Иво,

на те иде многа турска војска, и = ј

на те иде Осман паша с војском

од лијепе Босне камените,

од лијепа од града Мостара.“

Али вели капетане Иво:

„Мучи вило, грло ти зарасло! с = з

Докле ми је града Моровића е = је

и у граду Влашића ускока,

не бојим се Турак Босанлија.“

Јоште Иво у ријечи бјеше, рѣчи (јат = ије) бѣше (јат = је)

стиже војска с Босне камените з = с

и пред војском паша Осман паша

паке дође граду Моровићу. ћ = ђ

Био је града три бијела данка

и погибе капетане Иво

погуби га Боичићу Алија,

Алија му и главу одсијече ѿсѣче (јат = ије)

глава му се по Босуту ваља.

Ал покличе пребијела вила прѣбѣла (јат = е; јат = ије)

са лијепе [са] Врушке планине

те дозивље прико Сријема равна

у Посавље граду Моровићу

а на име Иву капетана:

„А бога ти, Иво капетане,

залуду ти љепота била за люду = залуду лѣпота (јат = је)

и јунаштво у граду твојему

кад ти се глава по Босуту ваља.“

Јоште вила у ријечи била,

полетише два црна гаврана

од лијепа, од равна Посавља,

од бијела града Моровића

крвава им крила до рамена их = им

и кљунови до очију црних

и крваве ноге до колина.

Пак одоше прико Сријема равна,

долетише граду Варадину

пак падоше на кулу бијелу

загракташе обадва заједно. сакратише = загракташе сьедно = заједно

Питао и господине бане:

„Откуда сте, два црна гаврана?

Нисте ли, врани, од Моровића,

не знате ли што за нашу војску,

је ли здраво Иво капетане?“

Али веле два црна гаврана:

„Господине, Петре Варадинче,

сва је војска махом изгинула воска = војска

погинуо капетане Иво

у бијелу граду Моровићу

глава му се по Босуту ваља“.