ЕР 89

Ни зорице, ни бијела данка, бѣла (јат = ије)

болан лежи Даничићу Јуро

украј друма у трави зеленој и = ј i= ј

покрио се зеленом доламом

по образу срмајли марамом.

На јунаку до три љуте ране:

једна је од копља бојнога, е = је

друга је од стријеле белоперке, г = к стрѣле (јат = ије)

а трећа је љуте оштре сабље.

Која је пуста од бојна копља, копл'ѩ = копља

она га боли и не боли;

а која пуста стријеле белоперке,

оне худан приболит не може; прѣболить (јат = и? е?)

а која је пуста оштре сабље,

она га нимало не боли.

Већ братими Даничићу Јуро:

„Богом брате, Латинине Живо,

е јуначе, тако здраво био,

а бога ти одсјеци ми главу ѿсѣцими (јат = је)

не могу ти преболити ране. преболити са е

Укопај ме, Латинине Живо,

на скели мору дебеломе

гди је скела Турком и Латином

гди се саста дванаист друмовах.

Те кад станеш с Турци бојак бити,

онде ћеш ме, побро, поменути:

бог да прости побратима мога,

побратима Даничића Јуру,

што је са мном по гори ходио

по бусијах Турке разбијао i= и

мртве турске проносио главе

те китили бијелу Сењу куле.“