ЕР 86

Рањен лежи под шатором аго

покрио се зеленом доламом i= и

а по лицу срмајли марамом i= ј

над њим се вију орле и гавране. н = њ

Онда вели рањен Казун-аго: касанаго = Казун-аго

„А бога ти, орле и гавране,

које сам вам добро учинио

те стојите на јели зеленој?“ и = ји е = је

Али вели орле и гавране:

„Не будали, рањен Казун-аго,

како ниси добро учинио.

Кад изгибе војска под Удваром

онде си нас наранио, брацо,

наранио меса јуначкога

а и црне крвце напојио.“ напоиѡ = напојио

Али вели рањен Казун-аго:

„А бога ти, орле и гавране,

јунаци, бог вас не убио,

отидите на воду Цетину цетену = Цетину

пак падните на јелу зелену

загракћите обадва заједно сакратите = загракћите

на лијепој, на грани јеловој, лѣпои (јат = ије) елевои = јеловој

не би ли чула моја стара мајка.“

То су врани за бога примили

отидоше на воду Цетину

пак падоше на јелу зелену

на лијепу, на јелову грану,

загракташе обадва заједно са едно = заједно

а чула је Казун-аге мајка

паке пита два црна гаврана:

„А бога вам, два црна гаврана,

нисте ли ви од Задра бијела бѣла (јат = ије)

не знате ли што за мога сина?
Је ли војска здраво и весело

је ли здраво синак Казун-аго?“

Али веле два црна гаврана:

„Мила мајко млада Казун-аге

сва је војска изгинула махом

рањен ти лежи под шатором аго.

Али мајко, бог те не убио,

отиди Задру бијеломе с = з т = д

те огледај сина Казун-агу

где ти лежи рањен под шатором.“

А кад чула мила стара мајка,

седе мајка на лаке кочије

пак отиде Задру бијелому.

А кад дојде Задру бијелому,

али синак и душу пустио.

Врло жали Казун-бега мајка:

„Ах мој Казун, моје лијепо дијете, дѣте (јат = ије)

јел ти, синко, црна земља тешка

пију л' ти змије црне очи биюл'ти = вију ли ти

вију ли ти гниздо у перчину?“ б = п
Али мртав говорио аго:

„А немој ме, моја мила мајко,

није ми, мајко, црна земља тешка

нити ми змије црне очи пију

нити ми вију гниздо у перчину

а за оном лијепом дјевојком дѣвоiком (јат = је)

лијепом Ајком једином у мајке.“