ЕР 85

Беседила удовица Кама:

„Ја сам млада, ја би се удала

ал ја не смијем од мојега сина

од мојега сина Усеина.

Тко би мога Усу погубио, з = с

би му дала по Усина блага

и његова дору добра коња

јоште би му мила љуба била.“

То зачуо каурине Јанко г = к

пак дође каурине Јанко: ћ = ђ

„Јел истина, удовице Камо, е = је

јел истина што људи говоре:

тко би твога погубио сина,

ти си млада, ти би се удала.

А бога ти, удовице Камо,

и здрава се болесна учини

пак пошљи сина на воду ладну л = љ

нек донесе воду са кладенца. не = нек

Ја ћу ти га онде дочекати

те ћу ти га онде погубити.“

А кад чула удовица Кама,

и здрава се болесна учини

пак дозивље сина Усеина:

„Усеине, материна рано,

узми, синко, ведро позлаћено вѣтро (јат = е) т = д

донеси мајки воде са кладенца i= ј

да ти се мајка напије воде.“

А дјетету је врло мило било дѣту = дјетету (јат = је)

паке узе ведро позлаћено

пак отиде на воду кладенац

да донесе воде са кладенца

не би ли мајки штогод лакше било.

А кад дође на воду кладенац,

ал на води каурине Јанко

прико крила танку пушку држи. прiко без јата

Уса му је салам називао:

„Салам алећ, каурине Јанко“

а Јанко му салам одазвао:

„Здраво да си, Усеине сине“.

Стиште пушку каурине Јанко гаурi'ине = каурине

да убије Усеина сина

не уста му, пуста му остала,

трже сабљу Усеине сине др'же, держе = трже

трже сабљу, одсјече му главу. ѿсѣче (јат = је)