ЕР 84

„Ах дјевојко, зелена јагодо, дѣвоiко (јат = је) i= ј к = г

волио би те зелену зобати

него зрелу у вину попити. срѣлу (јат = е) с = з

Ах дјевојко, материна рано

ах дјевојко, зумбул и каранфил сум'пуль = зумбул п = б

ах дјевојко, румена ружице

ах дјевојко, стручак каранфила

ах дјевојко, струк рана босиљка л' = љ

ах дјевојко, драга душо моја

ах дјевојко, моје поуздање

волим тебе љубит на камену

нег недрагу на меку душеку;

волим с тобом трулу кладу јести

нег с недрагом сомун и погачу; нед несдрагѡм = нег с недрагом

волим с тобом с листа воду пити

нег с недрагом вино и ракију. несдрагѡм = с недрагом

Ах дјевојко, драга душо моја,

кад те видим, лијепа дјевојко, лѣпа (јат = ије)

кад те видим, драга душо моја,

три ми сунца иза горе сину.“ гору = горе

Ал говори лијепа дјевојкa:

„Не будали, момче нежењено

не пи воде, не љуби удовице

већ пиј вино пак љуби дјевојку. пїи = пиј

Дјевојка је зумбул и каранфил, е = је

удовица с хреном горушица,

дјевојка је струк рана босиљка.

Ах окрени се, момче нежењено,

окрени се да ти лице видим,

ходи, душо, да се пољубимо.“