ЕР 82

Љуто туже по Лијевнну дјевојке лѣв'ну (јат = ије) дѣвоiке (јат = ије) i= ј

а по Скопљу удовице младе: скопи = Скопљу

„Ми не смијемо пролазит на воду е = је i= и смi'емо без јата

од проклетог Николе и Нинка,

од две љуте горске арамије.

Ми не смијемо на воду отићи

већ шаљемо наше старе мајке:

када седну, устати не могу

кад устану, седнути не могу.“

Та се сила и до цара чула. ц' ра = цара

Маче царе два улака млада

да доведу Николу и Нинка.

Кад дођоше два улака млада ћ = ђ

кад дођоше у гору зелену,

али седе двије арамије двѣ (јат = ије)

под јелом код воде кладенца:

вија им се за калпаци перје ихмь = им с = з

а сјају се токе на јечерме, д = т

сјају се токе са обе стране

и сјају се пуца на долами

и лијепе игле позлаћене лѣпе (јат = ије)

а танке пушке стоје прико крила. прѣко (јат = е? и?)

Пак говоре два улака млада:

„А бога вам, двије арамије,

цар је нас до теби послао

да идете цару господину.

Цар је лијепо диван учинио

на диван му иде сва господа

али неима Николе и Нинка

вас [до] двије љуте арамије.“

Ђипи Нинко на ноге јуначке,

ђипи Нинко и Никола ђипи,

пак одоше цару господину.

Али седи царе господине

на устолу ужина с господом южина = ужина

Нинко седи цару код кољена

а Никола мало више цара.

Али вели господине царе:

„Јел истина, Никола и Нинко,

јел истина што људи говоре

да не смеду по Лијевну девојке смѣду (јат = е) девоiке без јата

а по Скопљу удовице младе

да не смеду пролазит на воду јат = е? и?

од проклетог Николе и Нинка?“
Али вели Никола и Нинко:

„Истина је, господине царе,

јер да знадеш, господине царе, гѡсдине = господине

какве су лијепе по Лијевну дјевојке

а по Скопљу удовице младе,

и сам би се помамио, царе“.