ЕР 77

 

 

Пије вино паша Мемет паша                        е = је

украј Купе, украј воде ладне.                      оу = у             и = ј

А кад се паша понапио вина,

говорио паша Мемет паша:

ãНије ли друга у дружини мојој                  друго = друга                       мѡиои = мојој

који би ми, јунак, отишао

уходити табор Ерделића                            еределћа = Ерделића

Сви јунаци земљи погледаше

не погледа Турчин Ердоглија                      ердоклеа = Ердоглија

већ говори паши Мемет паши:

ãГосподине, паша Мемет паша,                    гсне = господине

ја би теби, јунак, отишао

уходити табор Ерделића

али неимам коња од невоље                      то = од

Говорио паша Мемет паша:

ãЕрдоглија, десно крило моје,

у мене је вранац добар коњиц                      кон'иць, коньiць = коњиц

који коњиц путовати море                          

од недјеље опет до недјеље                           недѣлѥ (јат = је)

ни пијући ни зоби зобљући                       i= и

Кад то чуо Туре Ердоглија,

он усиде вранца коња добра

и отиде уходити табор,

уходити табор Ерделића.

Три је данах по војсци ходио

ал не море војсци краја наћи

нити јој море на сријед доћи.                        ѡи = јој           срѣд (јат = ије)

Кад четврти данак освануо,

намири се на једну пољану.

Онди сваку игру заметао:

јуначкога ускакати скока                             оу = ју

и бијелом стијеном уметати                          бѣлѡм, стѣнѡм (јат = ије)

и трчати зеленом пољаном.

Свим бановцем скока одскочио                   п = б

и бијелом стијеном одметао,

утекао зеленом пољаном.

Глас допаде Ерделићу бану:

ãГосподине, Ерделићу бане,

какав јунак у табору твому

свима нами скока одскочио

и бијелом стијеном одметао,

утекао зеленом пољаном

Говорио Ерделићу бане:

ãОтидите те га доведите

да ја питам незнана јунака

или је сужањ, или [је] ухода

Отидоше те га доведоше.

Пита њега Ерделићу бане:                ерделећу = Ерделићу

ãО курвићу, незнана делијо,

откуда си, од које ли земље:

или си сужањ, или [си] ухода

Говорио незнана делија:

ãГосподине, Ерделићу бане,

ја сам сужањ паше Мемет паше

и мене је много уцинио                     уцѣниѡ (јат = је? и?)

три стотине жутих дукатах.

Ал док ми је банових катанах

ласно ћу се одужити дуга

Пак усиде добра вранца свога

к себи узео банову катану

пак се мину прико поља равна.                   

Док бановци коње усидоше,

Ердоглија насрид поља био;

док бановци насрид поља били,

Ердоглија у горицу маче;

док бановци дошли до горице,

Ердоглија Купи на бродове;

 док бановци Купи на бродове,

Ердоглија паши под шатора

и изнесе банову катану.