ER 74

"Побратиме, Брдарић Мершане, бер'тарићь = Брдарић

ил не хајеш, ил за ме не знадеш.

Сада би ме ласно откупио

и без цијене и без откупа. цѣне (јат = ије? е?)

У Сењу је воде малаксало, оу = у е = је

више Сења студена водица

она се зове зденац Мандушевац. онь = она с = з т = д мандушеоць =Мандушевац

Мене воде Сенкиње дјевојке дѣвоiке (јат = је) i= ј

у воду кано добра коња

те на ме у Сењ носе воду."

Кад то чуо Брдарић Мершане,

с вечера коње напојио и = ј

и дао им да позобљу зопца, ихмь = им до = да б = п

до поноћи коње оседлао

од поноћи коње узјахаше

до зорице дојде Мандушевцу

и он седи јунак у бусију, i= и

у бусију код воде студене.

И мало је јунак поседио

ал иду Сенкиње дјевојке

и пред њима Иванова сестра н = њ

за њом иде Јела Кружићева ш = ж

собом воде сужња Усеина.

Кад дођоше на водицу ладну, ћ = ђ

ал полива сестра Иванова

полива Јелу Кружићеву,

полива ју студеном водицом.

Ал говори Јела Кружићева:

"Не поливај, сестро Иванова,

не поливај студеном водицом

тебе Турци поливали вином."

Кад то чуо Брдарић Мершане,

онда скочи јунак из бусије

и ш њиме тридесет Тураках,

уфати сваки по дјевојку

и уфати Брдарић Мершане

он уфати сестру Иванову, нь = н

а уфати сужањ Усеине

прилијепу Јелу Кружићеву прiлѣпу (јат = ије)

и одоше бијелој Удвини

пијућ вина и пјевајући. пѣваюћи (јат = ије)