ER 72
Пију
вино Сењани
јунаци
на
капији Сењу бијелому i= и и
= ј бѣлому, бѣлѡм (јат = ије)
пију
вино и попијевају. попѣваю
(јат = ије)
К њим
долази
госпоја Десанка, ни
= њи
к њим долази
те им говори: ихмь
= им (десетрац
би се добио
са ãпроговараÒ)
"Благо
вама,
Сењани
јунаци,
јер пијете и попијевате е
= је пiите =
пијете
а мој Јуро
лежи у
тавници
у
проклетој у кули Томиној." доминои
= Томиној
(Томињи?)
Онда веле Сењани
јунаци:
"А
бога ти,
госпоја Десанка,
што ћеш
дати нама
напојнице i= ј
ми
ћемо ти
извадити
сина.
Хоћеш дати
једну кварту
блага?"
Онда вели
госпоја Десанка:
"А
бога ми, Петре
Мркоњићу,
да
ја имам једну
кварту блага,
ја
би сама
извадила
сина.
А даћу једну чизму
дуката с
= з
што ће
вам бити напојнице
док
отидете
до куле Томине ѿидите
= отидете
и
док дођете Сењу бијелому." ћ
= ђ
И одоше Сењани
јунаци
отидоше
до куле Томине
али
кула тврда и
опака
не могу
куле да
отворе.
Копаше ју за
три тавне
ноћи,
не могоше
куле поткопати. пѡдковати
= поткопати
Онда вели Десанчићу Јуро:
"О мој
брацо, Мркоњићу Пејо,
ја
ћу ићи горе
на пенџере ч
= џ
ја
ћу скочит с високих
пенџера з
= с
а ви
мене чекајте
на руке."
То је
њега
послушао Петар
и он
скочи с високих
пенџерах
и
њега
дочекаше на
руке.
Ал на њему тешке
негве
биху ж
= ш б
= в
те
не могу негве да
отворе. к
= г
Носише
га љетни дан
до подне.
Искочише Турци
из Томине
и отеше Јуру Десанчића. ѿѥше =
отеше
Љуто куне Јуро Десанчићу:
"Бог т' убио, Петре Мркоњићу!
Док сам био
сужањ у Тураках,
нисам
био ни жедан
ни гладан
а
сада ће ме Турци
уморити,
уморити и жеђу и
глађу." жећѡм и
гладѡм =
жеђу и глађу
Кад то чуо Мркоњићу
Пејо,
онда
вели Петре
Мркоњићу:
"О
јунаци, драга
браћо моја,
боље
нама сада
изгинути
нег
срамотом
доћи Сењу
бијелом
и
оставит Јуру Десанчића."
Кад то чули Сењани
јунаци
што
говори Петре Мркоњићу,
потргоше
своје бритке
сабље прiт'ке =
бритке
и на
Турке
учинише
јуриш
и
тридесет Турак' исјекоше тридедеть
= тридесет изсѣкоше
(јат = ије)
а
тридесет
живи
савезаше,
а
тридесет
утече у гору
а и
оно тешко
израњено,
ниједан
их приболити
неће. прѣболити
(јат = е? и?)
И узеше Јуру Десанчића
и на
њему негве одсјекоше нек'бе
= негве ѿсѣкоше (јат =
је)
и
дала им
госпоја Десанка,
дала
им једну
чизму
дукатах.
"Ево
вама,
Петре
Мркоњићу,
ево
вами добра
напојница
који сте
ми извадили
сина коисте
= који сте
из
проклете из
куле Томине
сада
пијте
и попијевајте."
Они пију
и попијевају
на
капији
Сењу
бијеломе.