ER 72

 

 

Пију вино Сењани јунаци

на капији Сењу бијелому                              i= и                и = ј     бѣлому, бѣлѡм  (јат = ије)

пију вино и попијевају.                                 попѣваю (јат = ије)

К њим долази госпоја Десанка,                    ни = њи

к њим долази те им говори:                          ихмь = им (десетрац би се добио са ãпроговараÒ)

"Благо вама, Сењани јунаци,

јер пијете и попијевате                                  е = је               пiите = пијете

а мој Јуро лежи у тавници                           

у проклетој у кули Томиној."                      доминои = Томиној (Томињи?)                   

Онда веле Сењани јунаци:

"А бога ти, госпоја Десанка,

што ћеш дати нама напојнице                       i= ј

ми ћемо ти извадити сина.

Хоћеш дати једну кварту блага?"

Онда вели госпоја Десанка:

"А бога ми, Петре Мркоњићу,

да ја имам једну кварту блага,

ја би сама извадила сина.

А даћу једну чизму дуката                          с = з

што ће вам бити напојнице

док отидете до куле Томине             ѿидите = отидете

и док дођете Сењу бијелому."                     ћ = ђ

И одоше Сењани јунаци

отидоше до куле Томине

али кула тврда и опака

не могу куле да отворе.

Копаше ју за три тавне ноћи,

не могоше куле поткопати.                           пѡдковати = поткопати

Онда вели Десанчићу Јуро:

"О мој брацо, Мркоњићу Пејо,

ја ћу ићи горе на пенџере                             ч = џ

ја ћу скочит с високих пенџера                    з = с

а ви мене чекајте на руке."              

То је њега послушао Петар

и он скочи с високих пенџерах

и њега дочекаше на руке.

Ал на њему тешке негве биху                      ж = ш              б = в

те не могу негве да отворе.                          к = г

Носише га љетни дан до подне.

Искочише Турци из Томине

и отеше Јуру Десанчића.                              ѿѥше = отеше

Љуто куне Јуро Десанчићу:

"Бог т' убио, Петре Мркоњићу!

Док сам био сужањ у Тураках,

нисам био ни жедан ни гладан

а сада ће ме Турци уморити,

уморити и жеђу и глађу."                            жећѡм и гладѡм = жеђу и глађу

Кад то чуо Мркоњићу Пејо,

онда вели Петре Мркоњићу:

"О јунаци, драга браћо моја,

боље нама сада изгинути

нег срамотом доћи Сењу бијелом               

и оставит Јуру Десанчића."

Кад то чули Сењани јунаци

што говори Петре Мркоњићу,

потргоше своје бритке сабље                       прiт'ке = бритке

и на Турке учинише јуриш

и тридесет Турак' исјекоше                          тридедеть = тридесет            изсѣкоше (јат = ије)

а тридесет живи савезаше,

а тридесет утече у гору

а и оно тешко израњено,

ниједан их приболити неће.                           прѣболити (јат = е? и?)

И узеше Јуру Десанчића

и на њему негве одсјекоше                           нек'бе = негве             ѿсѣкоше (јат = је)

и дала им госпоја Десанка,               

дала им једну чизму дукатах.

"Ево вама, Петре Мркоњићу,

ево вами добра напојница

који сте ми извадили сина                             коисте = који сте

из проклете из куле Томине

сада пијте и попијевајте."

Они пију и попијевају

на капији Сењу бијеломе.