ER 71

Гором језди Поповић Стојане

[с] својом вјерном љубом Анђелијом. ћ = ђ и = ј вѣрном (јат = је)

А кад били у срид црне горе,

онда вели Поповић Стојане:

"Попијевај, љубо Анђелија.“ попѣваи (јат = ије)

Онда вели љуба Анђелија:

"На милост ти, господин' Стојане, на милѡсти = на милост ти гсне = господине

ова гора нигда сама није е = је

брез вуковах и брез ајдукова."

Онда вели Поповић Стојане:

"Ја [с'] не бојим Малете војводе

[и] његови тридесет ајдуках.

У мене су лукови и стријеле оу = у луке и стрѣлове = лукови и стријеле (јат = ије)

даћу свакому по једну стријелу

а с Малетом у плећа јуначка."

Кличе љуба те појде поп'јевати:

"Гди си сада, војвода Малета,

и твоје тридесет ајдуках?

Ево теби прође добар шићар,

ево теби Поповић Стојане

[с] својом верном љубом Анђелијом вер'нѡм = верном, без јата

и код њега три стотин' дуката."

Исто љуба бише у ријечи, рѣчи (јат = ије)

а удари Малета војвода

[са] својеми тридесет ајдуках.

Али курва Поповић Стојане

она напе стријеле и лукове

и израни тридесет ајдуках

сам остаде Малета војвода.

Ш њим се носи Поповић Стојане

ш њим се носи љетни дан до подне. лѣт'ни (јат = је)

А кад било сунце око подне,

онда вели Поповић Стојане:

"Што си стала, љубо невијерна,

ја помози мени ја Малети."

Онда скочи љуба Анђелија

она вади сабљу Стојанову

неће сећи Малету војводу

веће сијече Поповић Стојана. сѣче (јат = ије)

Кад се види Стојан у невољи,

онда вели Поповић Стојане:

"О Малета, побратиме драги,

погледај-де на сунашце жарко ч = шц

како је сунце у крви огрезло." окрисло = огрезло

Превари се Малета војвода прѣварисе (јат = е)

превари се, уједе га змија,

он погледа у сунашце жарко.

Трже Стојан ноже из чакшира ножь = ноже

и удари Малету војводу,

удари га у срце јуначко,

паде Малета на црну земљицу.

А кад виде љуба Стојанова,

онда побиже у гору зелену.

За њом иде Поповић Стојане

и Стојан је љубу уфатио

и живој очи извадио

и пустио у гору ћораву.