ER 70

Књигу пише царе из Мостара ни = њи ц'ре = царе

те ју шаље бијелом Сталаћу бѣлѡм (јат = ије)

баш у Сталаћ, војводи Пријезди: п = б i= ј прѣсти = Пријезди (јат = ије)

"Ао Пријезда, војводо сталајска, и = ј

у тебе ми до три добра кажу:

једно добро љубу Видосаву - е = је т = д

каде љуба ладно вино пије,

винце јој се кроз гроце види; ωи = јој крі'ωце = гроце

друго добро сабљу оковану

која сече оклопе јуначке сече без јата юнаке = јуначке

и на Турци панцирли кошуље -

које сабље ни у цара неима;

а треће добро коња Ластавицу

који стигне у горици вилу -

кога коња ни у цара неима.

Пошљи мени до три добра твоја. пош'ли = пошљи

Ако ли ти послати ми нећеш,

купићу војску под бијели Мостар

пак ти доћи под Сталаћ на мејдан,

узећу ти Сталаћ на срамоту

и у њему до три добра твоја."

А кад чуо војвода Пријезда,

књигу пише војвода Пријезда

од града, од бијела Сталаћа

те ју шиље бијелому Мостару:

"Господине, царе Сулејмане,

не дам теби до три добра моја.

Дођи мени под Сталаћ на мејдан

имам доста и хлеба и вина

имам војске тридесет хиљада

у моме граду, бијелу Сталаћу.

Ја, царе, за те и не марим,

бићемо се три године данах."

А кад чуо царе господине,

скупи војску господине царе гсне = господине

купио је три мјесецах данах. мѣсеца, мѣсець (јат = је)

А кад царе сакупио војску, саде = царе?

с војском дође под Сталаћ бијели

и био га три мјесеца данах.

А кад је било у трећи мјесец,

не може царе Сталаћ да освоји.

Ал изиђе војвода Пријезда ћ = ђ

пак се шета војвода Пријезда

по бедену бијелом Сталаћу петену = бедену биелом = без јата!

пак турскога цара дозиваше:

"Сулејмане, мили господине,

био си Сталаћ три мјесеца данах.

Ако ћеш га бити три године,

ти Сталаћу не освоји кључе

ни освоји до три добра моја.

Не троши војске већ иди Мостару

имам доста и хлеба и вина

имам војске тридесет хиљада

ранићу војску за девет година

бићемо се под градом Сталаћем."

А кад чуо царе господине,

када царе разесапи војску,

јексик војске тридесет хиљадах

што изгину под градом Сталаћем,

ниједнога добра не освоји

нити освоји бијела Сталаћа

већ скупи војску пак оде Мостару.

А кад је био под равне Софије, софі'е = Софије

сусрео га паша Папас паша

што је јунак био протопопа

у лијепу мјесту Смедереву лѣпу (јат = ије) мѣсту (јат = је)

паке се јунак потурчио

од Ђурђева тешкога сулума, с = з

од Ђурђева и од Јеринина,

од њинога тешка безакоња.

Паке паша говорити пође:

"Не иди, царе, бијелу Мостару

јексик је војске тридесет хиљада

што изгину под градом Сталаћем

већ хајде, царе, бијелу Сталаћу хаиди = хајде

не би ли, царе, Сталаћ освојили

на срамоту војводи Пријезди

и његова до три лијепа добра.

Да купимо старе лагумџије лакум'шi'е = лагумџије

и мајсторе од Ерцеговине,

да копамо лагум под Сталаћем

не би ли га, царе, освојили."

Лијепо царе пашу послушао

и одоше бијелу Сталаћу

бише Сталаћ три године данах:

од љето бијели Сталаћ бију, лѣто (јат = је)

об зиму у Софију иду.

А кад била трећа годиница,

хоће царе Сталаћ да освоји.

Копа лагум три године данах:

што за ноћ земље ископао

оно царе меће у Мораву,

а што за дан земље ископао з = с

оно царе под шаторе меће.

А кад била трећа годиница,

али се шета војвода Пријезда

пак погледа у мутну Мораву д = т

ал Морава мутна и крвава.

А кад види војвода Пријезда

да хоће Турци да освоје,

Турци Сталаћ да освоје,

онда рече војвода Пријезда:

"Видосава, вјерна моја љубо, вѣр'на (јат = ије)

хајде, љубо, са мном у Мораву."

Пак поведе коња Ластавицу

пак потрже своју оштру сабљу

те коњицу одсијече главу: i= и

"Ластавица, моје прво добро,

да те, коњу, турски цар не јаше ж = ш

на срамоту господару твому

у Сталаћу граду бијеломе."

А удари сабљу о камену:

"Давори, сабљо, моје друго добро,

да ми те, сабљо, турски цар не паше

на срамоту господару твому."

А свеза очи и себи и љуби:

"Видосава, вјерна љубо моја,

ајде, љубо, у Мораву воду

да те, душо, турски цар не љуби."

Пак скочише обоје у воду.

И тако царе Сталаћ освојио.

Изгину војске педесет хиљада

а ниједнога добра не освоји.

И мртву љубу царе господине,

и мртву је цар извадио

и мртву је цар обљубио,

пак оде царе бијелу Сталаћу

паке куне бијела Сталаћа:

"Хе Сталаћу, да те бог убије,

изгину војске педесет хиљада,

а не освоји добра ниједнога."