ЕР 69

Ја путовах љетни дан до подна лѣтни (јат = је) д'нь = дан

с оне стране више Шибеника

нит ме срете јелен ни кошута

већ лијепа гиздава дјевојка. лѣпа (јат = ије) дѣвоiка (јат = је) i= ј

На глави јој два зелена вјенца ѡи = јој вѣн'ца (јат = је?)

једног изгане те ми га даде

купова га, не хте га продати

свртох вранца, узе оба венца. ова = оба

А кад сјутра бео дан свануо,

поручује лијепа дјевојка,

поручује злато материно:

„Душо драга, момче нежењено, мумче = момче

јал ми дођи, јал ми пошљи вјенце.“ ћ = ђ

Поручује момче нежењено:

„Ах дјевојко, материна рано,

ах дјевојко, драга душо моја,

доста сам те пољубио јунак

украј друма, на зеленој трави. и = ј

Нит ћу доћи, ни послати вјенце нићу = нит ћу

већ послати мог вранца на рану

ал га рани како и менека г = к

оплети му јасле од босиљка п = б л' = љ

пој га, злато, вином и ракијом

а зоби га са мора бибером.“ пипарѡм, пиперѡм = бибером

Ал поручује лијепа дјевојка:

„Јао момче, рано материна,

ако коњик на коњицу дође, i= и

плести ћу му јасле од босиљка

појићу га вином и ракијом

зобићу га са мора бибером.

Ако коњиц без коњика дође,

плести ћу му јасле јадикове

нека му је и срце јадовно

каконо, душо, моје за тобом; с = з

појићу га горкијем чемером

нека му је и срце чемерно

каконо је моје за тобоме.“

Ал поручује момче нежењено:

„Не будали, лијепа дјевојко,

коњик ће ти на коњицу доћи.“