ER 67

Кад Новака уфатише Турци,

везана га цару доведоше.

Ал га пита царе господине:

"Новаче, мој стари ајдуче, и = ј

доста ти си по гори ходио,

по бусија' Турке разбијао i= и

мртве турске главе проносио,

продавао живе у Латине

ал си јако допануо хака

у Цариграду, цару господину. ц'ру = цару

Што ћеш јако, ајдуче Новаче:

или хоћеш да те коњ'ма тргам, н' = њ тер'гам = тргам

или хоћеш да т' на ватру мећем."

Али вели ајдуче Новаче:

"На милост ти, царе господине, милѡсти = милост ти

нисам курва да ме коњ'ма тргаш

ни хрсузин да мећеш на ватру с = з

већ сам јунак, под мач главу дајем.

Ал бога ти, царе господине,

немој мене, царе, уморити,

веће дај ми коња изјахана,

дај ми, царе, сабљу изношену,

паке дај ми копље изломљено,

пак ми вежи ноге испод коња изь пѡд = испод

а и бијеле наопако руке бѣле (јат = ије)

пак ме пуштај покрај Цариграда

за мном, царе, три хиљаде војске,

три хиљаде дјеце јаничара дѣт'ца = дјеце (јат = је)

пак се попни граду на бедеме, бетена = бедеме

гедај, царе, чуда големога

како ће Новака дијелити на сабље." дѣлити (јат = ије)

Али цару зла срећа прискочи срѣћа (јат = е) прѣскочи (јат = и)

даде му царе коња изјахана

веже хитре испод коња ноге

а и бијеле наопако руке

пак га посла покрај Цариграда

и за њиме три хиљаде војске,

три хиљаде дјеце јаничара

попе се Цариграду на бедеме

да погледа чуда големога

како ће Новака делити на сабље. 'л = љ делити са е, не са ѣ

А кад се Новак натраг обазрео,

ал за њиме три хиљаде војске, i= ј

три хиљаде дјеце јаничара,

онда викну ајдуче Новаче:

"Јао гди си сестро, из горице вило,

гди си брате, дели Радивоју,

ево ћу вам данас погинути

под бијелим градом Цариградом."

А кад чула из горице вила,

да долети из горице вила

те му бијеле одреши руке отреже = одреши

паке хитре одвеза ноге. ѿвѣза (јат = е)

Новак викну канда громак пуче

сину сабља како жарко сунце

а коњ скочи како бијела вила:

две војске сабљом исјече изсѣче (јат = ије)

а трећу војску на море потјера потѣра (јат = је)

сва се војска махом потопила.

Гледа царе чуда великога

гледа царе пак себе проклиње:

"Нуто мене, љута господина, гсна = господина

те ја раним три хиљаде војске

ал не раним хајдука Новака."

Пак Новака лијепо дозиваше:

"Врат' се натраг, ајдуче Новаче,

на част теби полак Цариграда

и на част теби полак царевине."

Али Новак ништа и не мари

веће иде у гору зелену.

Далеко се гора зеленила

а наша се браћа веселила,

сунце сјало а цвијеће цвало. цвѣће (јат = ије)