ER 66

Свадише се у гору ајдуци и = ј

тко ће њима бити арамбаша: ни = њи

једно Новак а друго Радивој е = је новзкь = Новак

а треће приморац Алекса.

Онда вели дели Радивоју:

"Ах дружино, драга браћо моја,

да идемо у гору зелену

да ударим' барјак на раскршће барi'ѩк = барјак з = с

пак ти брате, ајдуче Новаче,

иди, брате, друмом од запада

а Алекса друмом од истока

са ким, брате, отиде дружина, ѿиду = отиде

он ће бити чете арамбаша."

Сви јунаци тому каил бише i= и

пак одоше у гору зелену,

ударише барјак на раскршћу -

Новак оде друмом од запада,

а Алекса друмом од истока.

За Алексом дружина одоше,

за Алексом оде и Радивој,

за Алексом и барјак однијеше. ѿ нѣше = однијеше (јат = ије)

За Новаком нитко не отиде

веће једно дијете Груица дѣте (јат = ије)

на њега се Новак обзираше:

"Што ћеш са мном, моје дијете драго, даго = драго

мени, синко, дружба одбјегоше ѿбѣгѡше (јат = је)

не могу им бити арамбаша ихмь = им

јер сам, синко, врло остарио

не могу и по гору водити."

Али му вели дијете Груица:

"Мучи бабо, моја мила рано,

живо ти било дијете Груица.

Ако си ми, бабо, остарио врло,

још твоја срећа није остарила." срѣћа (јат = е)

Јоште Грујо у ријечи бјеше, рѣчи, бѣше (јат = ије)

ал пуцају пушке Алексине

паке Турчин пође попијевати: ћ = ђ попѣвати (јат = ије)

"Благо мени и теби, горице,

кад у теби неста арамије.

Ми Новаку главу одсјекосмо ѿсѣкосмо (јат = је)

Радивоју руке завезасмо."

Пак то слуша из горе Новаче

паке Новак говорити пође:

"Ао Груица, моје лијепо дијете, лѣпо (јат = ије)

хајде, синко, пред њих у бусију." хаиди = хајде

А кад дођоше у бусију Турци,

Новак викну, Грујо сабљом сијече, сѣче (јат = ије)

Алексину однијеше [и] главу [и] за избацивање ѿнѣше (јат = ије)

Радивоју опростише руке.

Ал узима ајдуче Новаче

покрваву главу Алексину

пак преврће главу и обрће: прѣвр'ће (јат = е) овр'ће = обрће

"Давори, љута глава Алексина,

још да си мало са Новаком ишла, сь = за

још би глава на Алекси била".