ER 63

Пију вино две арамбаше

на капији Задру бијеломе с = з т = д капi'и = капији

Шандић Јован и Мандушић Вуче ω = Јо

баш у Задру бана задарскога. п = б

А кад се ладна вина понапише,

да и вели млад задарски бане:

„Два ускока, две арамбаше,

поробисте четири крајине и = ји

поробисте Лику до Рибника

и крваву под гором Капелом капелѡм = Капелом

Капелу украј мора сињега капилу = Капелу

Казаницу и Лазаковицу

од свакуда роба доведосте

а од Гламоча ни роба ни коња. к = г

Ил не хтесте или не могосте.“ нектѡсте = не хтесте

Ал говори Шандићу Јоване:

„Господине, млад задарски бане,

ласно ти је ладно вино пити е = је

на капији Задру бијеломе бѣломѣ (прво јат = ије; друго јат = е)

седећи лијепо у дебелу ладу лѣпо (јат = ије; али седећи!)

али мучно с Турци бојак бити.

Кад изиђе две хиљаде Турак, ћ = ђ

долом пешци а брдом коњици, б = п i= и

и кад пукне гламочка лубарда

а за њоме танка коцијанка,

све се, бане, планине затресу. з = с

А какви су коњи у Турака!
Кад потрче хиљада Турака,

јека стоји поља гламочкога

од јунаках и од добрих коњах

страота је погледати, бане,

да камо ли дочекати Турке.

Ласно је теби пити ладно вино

на чардаку Задру бијеломе бѣломе (јат = ије; на крају е)

али мучно чувати крајину краiну = крајину

крвавом се обрисући руком.“

Али вели млад задарски бане:

„Два ускока, двије арамбаше, двѣ (јат = ије)

ја се вами могу досетити

јер имате добре пријатеље, прi'ѩтелѥ = пријатеље

пријатеље у Гламочу граду:

твој је конак у Пилиповића, и = ј

а Шандића у Ковачевића,

Мркоњића у Емировића,

Мандушића у Алибашића.

Састала се курва и ђидија ћитi'а = ђидија

продајите Турке у кауре продаите = продајите г = к

а кауре по свој земљи турској.

Брже ми дајте робље из Турака и = ј

јали робље, јали тешко благо

јер тако ме не родила мајка,

потражићу ваше пријатеље.“

Ал говори Шандићу Јоване:

„Господине, млад задарски бане, гсне = господине

лијепо ти је помучати, бане,

помучати, не говорит много

јер овди има деце самовољне дет'цах самовол'них = деце самовољне

који немају ни оца ни мајке

пушка и сабља отац и мајка.

Јер тако ме не родила мајка

већ Туркиња на меку душеку,

да ти не пада глава на трпезу.“

Паке цикну Шандићу Јоване

цикну курва како змија љута

пак потрже сабљу оковану

удари га по л'јевом рамену лѣвѡм (јат = ије)

никну му сабља по десном пасу.