ЕР 59

Књигу пише краљу Матијаше ни = њи

од лијепа Сплета од приморја лѣпа (јат = ије) i= и

те ју шаље равному Сријему срѣму (јат = ије)

лијепоме мјесту Купинову лѣпомѣ (јат = ије; е) мѣсту (јат = је)

баш на име Змај деспоту Вуку: с = з и = ј деспоти = деспоту

„Мој побро, Змај деспоте Вуче, деспото = деспоте

ако си м' игда у невољи био, лi'и = љи

јако ми, побро, буди у невољи. ли = љи

Пуно има три мисеца данах

како бијем Сплета у приморју ие = ије

нити га, јунак, освојити могу, ои = оји

а од срамоте оставити тешке.

Већ мој побро, Змај деспоте Вуче,

купи, брате, шест хиљада војске

те ми дођи под Сплет у приморје. ћ = ђ спеть = Сплет

У Сплету један протопоп има е = је

на име се зове Злота протопопа злотопопа = Злота протопопа

до сад ми је, курва, погубио

седамдесет војводах младих

у давору које најбољих.

Већ купи, брате, шест хиљада војске

те ми дођи под Сплет у приморје

не би ли ми помоћ учинио,

не би ли бијела Сплета освојио.“ бѣла (јат = ије)

А кад чуо Змај деспоте Вуче,

књигу пише по Сријему равному

те ју шаље по својој орманди. орманда = орманица? (лађа)

Скупи Вуче шест хиљада војске

све младе момке нежењене мум'ке = момке

а све вране коње нешкопљене

под Шапцем ми Саву прибродио

под Цером први конак чинио.

А кад сјутра бео дан свануо, беѡ дан, али бијели Сплет

да потрже Вуче своју војску ч = ж

пак отиде бијелу Зворнику свер'нику = Зворнику

под Зворником Дрину прибродио.

Онде се је соко досетио ѡсетиѡ = досетио

на кому је Сријем оставио срѣму = Сријем

паке седе, ситне књиге пише.

Прву шаље граду Варадину:

„Побратиме, Петре Варадинче,

чувај мени Сријема земљу равну равна = равну

од лијепа од мјеста Смедерева т = д

од Турчина старца Бали-бега

да вас Турци како не преваре прѣваре (јат = е)

да лијепе земље не поробе“.

Другу пише граду Београду

Митру Јакшићу, богом побратиму:

„Јакшићу Митре, богом побратиме,

чувај ми, брате, Сријему земљу равну

од лијепа од мјеста Смедерева

од Турчина старца Бали-бега

да вас Турци како не преваре

и да лијепе земље не поробе.“

Трећу пише граду Купинову

свому вјерну слуги Ваистини: вѣрну (јат = је) вь истини = Ваистини

„Ваистино, моја вјерна слуго,

пази града, пази бијеле дворе

од лијепа од мјеста Смедерева

од Турчина старца Бали-бега

да вас како не преваре Турци

да ми лијепа града не попале

и да бијеле дворе не поробе.“

Паке трже Вуче своју војску

паке оде бијеломе Сплету.

Шести данак под Сплета изађе

под Сплетом га јарко изашло сунце

паке распе Змај деспоте Вуче, з = с (можда:разапе)

распе Вуче бијеле шаторе

на Злотину старца шатор иште.

Ал пије вино Злота протопопа слота = Злота

на капији Сплету бијеломе

а љуба му рујно вино служи,

мила сестра дужда млетачкога. дуща = дужда

Пак говори Злота протопопа:

„Анђелија, вјерна моја љубо,

попењи се граду на бедена попегнисе = попењи се т = д

те погледај у краљеву војску

стоји ли краљу како и стоји табор

ил се разлази, ил више долази

или краљу већа помоћ иде.“

А кад чула љуба Анђелија,

попела се граду на бедена

пак погледа у краљеву војску

али краљев стоји како и стоји табор: аль = али

нит' се разлази, ни више долази тит = нит

нити краљу већа помоћ иде

ал врани коњи без пајвана ходе

млади момци по табор шетају в = б

распојаси, у танких кошуљах

а бијели се шатор до шатора.

Међ шатори један шатор зелен,

сав је зелен од свиле зелене,

пред шатором копље ударено

за њега је добар коњ привезан

на врх копља од злата јабука

на јабуци од злата синџири ч = џ

на јабуци соколи припети

под шатором чудан јунак седи

он у зуби црно јагње држи с = з

прико њега ладно вино пије.

Пак потрча господару свому:

„Господару, Злота протопопа,

зло ти вино, а горе ти било! горѥ = горе

Стоји краљев како и стоји шатор

ал врани коњи без пајвана ходе

а јунаци шетају по табору

распојаси, у танких кошуљах

а бијели се шатор до шатора.

Међ шатори један шатор зелен,

сав је зелен од зелене свиле,

прид шатором копље ударено прѣд (јат = и? е?); такође и: предь

за њега је добар коњ привезан

на врх копља од злата јабука

на јабуци од злата синџири

на синџири соколи припети

под шатором чудан јунак седи

он у зуби црно јагње држи

прико њега ладно вино пије.“ прѣко (јат = и? е?)

Пак говори Злота протопопа:

„Мучи љубо, драга душо моја,

да оно ми је сријемско копиле

од лијепа града Купинова.

Ал сад ћу ти га жива довести

те поклонити у Млетка дужду

своме брату, дужду млетачкому.“

Паке цикну како змија љута смi'ѩ = змија

пак узја<ха> брњу коња свога берна = брњу

пак повуче коња за вериге.

Викну Вуче, брња се помами бер'нѩ = брња

исправи се брња уз стремена

скаче брња како бијела вила

на мах Злоти на белегу стаде. слотина = Злоти

Цикну Злота као змија љута

пак удари брњу мамузама

право Злота бојно копље држи

напрам срца Змај деспота Вука.

Врло му је Вуче копље дочекао

међу пера златним буздованом злат'нѡм пустоанѡм = златним буздованом

те је њему копље искршио нѣму (јат = је)

до јабуке и до десне руке.

Пак уфати га за грло бијело:

„Стани курво, Злота протопопа,

да гледамо за кога је перје

и бијели Сплет у приморју

и твоја љуба, млада Анђелија.“

Пак бијела Сплета освојише

и бијела града попалише

а бијеле дворе поробише

однесоше и благо и робље.

Сваки јунак добра роба веже,

Вуче веже Злоту протопопу

и води му љубу на срамоту

пак поклања краљу Матијашу:

„Ево на част и благо и робље,

мени љуба Злоте протопопа“.