ЕР 56

 

Кад морија помори Мостара                        иа = ија

поморила и старо и младо

раставила и мило и драго.

Још болује Андро Латинине                        ωщь = још

на њему је девет љутих кугах                      н = њ               е = је

десета је куга јеникара;

све би јунак приболио куге                          прѣболиѡ (jат = и? е?)

ал не море куге јеникаре.

Уз пут цвала румена ружица

уз пут ружа, низ пут перуника

под њом лежи Андро Латинине.

K њему иде Марица дjeвојка                       дѣвоiка (јат = је?)     i= ј

те му носи господске понуде                        т = д

носи њему кутију шећера.

Пак говори Марица дjeвојка:

Драга душо, Андро Латинине,

узми, срце, те окуси мало

узми, злато, те ослади уста.

Болуј ми, душо, умријети немој.               и = ј     умрѣти (јат = ије)     

Али вели Андро Латинине:

Драга душо, Марице дjeвојко,

не троши новце, не купуј шећера

не могу ти приболети куге.                          (јат = и? е?)

Све би ти, душо, приболио куге

ал не могу куге јеникаре.

А покрај Андре ладна вода тече                 

покрај воде румена ружица

надвија се ружа над јунака

не би ли се водице напила.

Али вели љепота дјевојка:                            лѣпота (јат = је)

Розмарине, моје лијепо цвијеће,                 цвѣће (јат = ије? и? е?)

расцвати се на четири гране                         з = с

те ми покри Андру Латинина

јер лежи худан, болан и невољан

на њему је девет љутих кугах.

А ти душо, ружице румена,             [душо 2пута] дуплирано

чини ми ладак Андри Латинину

не би ли му што лакше било.

Пак говори Марица дјевојка:

Душо драга, Андро Латинине,

болуј, злато, немој ми умијети.

Младо момче, Андро Латинине,                  мум'че = момче

ако ми те суђен данак најде,                         ћ = ђ

жалићу те и три годинице.

То изрече Марица дјевојка

то изрече, Андро душу пусти.

Жалила га Марица дјевојка

жалила га три године данах.

Пак га копа крај царева пута

изведе му воду чело главе

прама срца меџида изида                  ч = џ    т = д                изсида = изида

чело ногу ружицу посади.

А кад била година четврта,

испроси ју елиџисти бане

испроси ју и поведе курвић.

Кад поведоше Марицу дјевојку,

бубњи бију, свирале свирају                       ни = њи

развили се од свиле барјаци                         барi'ѩци = барјаци

веселе се господа сватови

јере воде Марицу дјевојку

јауклију Андре Латинина.

Кад су били прам новога гробља,

прам новога гробља Андријина,                  іи = ији

онда викну Марица дјевојка:

Станите бубњи, станите свирале

и свијајте од свиле барјаке                            сь = св (са?)

стани куме, стани и дјевере                          дѣвере (јат = је)

док прођем ово ново гробље,                      проћемь = прођем? прођемо?

ново гробље Андре Латинина.

Али викнну јелиџисти бане:

Ао душо, Марице дјевојко,

врло ти жалиш Андру Латинина.

Али вели Марица дјевојка:

Господине, јелиџисти бане,

жалим богме Андру Латинина

жалићу га и у двору твоме

у твом двору, а код твоје мајке

већ ако ми врло добро буде.

А кад чуо јелиџисти бане,

јунаку је голема срамота

те га слуша куме и дјевере

и остала господа сватови.

Разљути се јелиџисти бане

пак потрже сабљу од појаса

паке цикну како љута змија                         i= и

те удари Марицу дјевојку

удари ју по грлу б'јеломе.                            бѣломѣ (јат = ије, е)              оу = у

Мртва глава на земљицу пала                     ли = љи

јоште мртва глава говорила:

А бога ти, куме и дјевере,

мећите мене пореду Андре

кроз земљу ми руке саставите                     сь = са

и у руке зелене јабуке.

Кум је куму л'јепо послушао                       лѣпо (јат = ије)

и дјевер је послушао снау

метоше ју пореду Андрије

и кроз земљу саставише руке

и у руке зелене јабуке.

Из лијепе Марице дјевојке

никао је струк румене руже,

а из млада Андре Латинина

из њега ладна вода тече                                нѣга (јат = је)

гди ће трудна чета почивати:

тко је жедан, нека воду пије                         ие = ије

ткому мило, нек се ружом кити.