ЕР 55

 

Разболи се царевићу Мујо.              и = ј

Све су буле редом долазиле                        п = б

и Муји су понуду носиле                 т= д     и = ји

ал не иде Али-пашиница.

Све су буле понуду носиле

шећер с мора, смокве из Мостара   з = с

и јабуке зуби<ма> нагрижене          ш = ж              с = з    к = г

и наранче у меду кухане

и аршламе за росе тргане                 сь = за

паке дају царевићу Муји:

ãУзми, душо, те окуси мало

узми, срце, те ослади уста

болуј, душо, а немој умријети      умрѣти (јат = ије?)

Све су буле редом долазиле

и Муји тешку понуду носиле

ал не иде Али-пашиница

нити иде, ни носи понуде.

Књигу  <пише> царевићу Мујо      ни = њи

пак је шаље цару господину:           ц'ру = цару

 ãСве су буле редом долазиле

и мени су понуде носиле

ал не иде Али-пашиница                  

нити иде, ни носи понуде

А кад чула Али-пашиница,               б = п

одшетала горе на чардаке

пак узгрну свилена јоргана              ω = јо

пак погледа царевића Мују

те кучка говорити пође:                   ћ = ђ

ãКаква болест на овом јунаку

ова болест и на мени била,

и на мени и на сину мому

То изрекла Али-пашиница

то изрекла, низ чардак побјегла.      побѣгла (јат = је)

Потера ју царевићу Мујо

пак ју стиже на авлинска врата

паке узе за десницу руку

и доведе горе на чардаке

љубио ју за недиљу данах

на кревету, на меку душеку.

А кад била друга недиљица,            ли = љи

књигу пише паша Али-паша           

те ју шаље цару господину:

ãА бога ти, царе господине,

јер не пушташ моје пашинице

а и лијепе моје препелице               лѣпе (јат = ије)

Али царе књигу отписује:

ãНе будали, пашо господине,

а што тражи твоја препелица

код мојега сив зелен сокола