ЕР 55

Разболи се царевићу Мујо. и = ј

Све су буле редом долазиле п = б

и Муји су понуду носиле т= д и = ји

ал не иде Али-пашиница.

Све су буле понуду носиле

шећер с мора, смокве из Мостара з = с

и јабуке зуби<ма> нагрижене ш = ж с = з к = г

и наранче у меду кухане

и аршламе за росе тргане сь = за

паке дају царевићу Муји:

„Узми, душо, те окуси мало

узми, срце, те ослади уста

болуј, душо, а немој умријети.“ умрѣти (јат = ије?)

Све су буле редом долазиле

и Муји тешку понуду носиле

ал не иде Али-пашиница

нити иде, ни носи понуде.

Књигу <пише> царевићу Мујо ни = њи

пак је шаље цару господину: ц'ру = цару

„Све су буле редом долазиле

и мени су понуде носиле

ал не иде Али-пашиница

нити иде, ни носи понуде.“

А кад чула Али-пашиница, б = п

одшетала горе на чардаке

пак узгрну свилена јоргана ω = јо

пак погледа царевића Мују

те кучка говорити пође: ћ = ђ

„Каква болест на овом јунаку –

ова болест и на мени била,

и на мени и на сину мому.“

То изрекла Али-пашиница

то изрекла, низ чардак побјегла. побѣгла (јат = је)

Потера ју царевићу Мујо

пак ју стиже на авлинска врата

паке узе за десницу руку

и доведе горе на чардаке

љубио ју за недиљу данах

на кревету, на меку душеку.

А кад била друга недиљица, ли = љи

књигу пише паша Али-паша

те ју шаље цару господину:

„А бога ти, царе господине,

јер не пушташ моје пашинице

а и лијепе моје препелице.“ лѣпе (јат = ије)

Али царе књигу отписује:

„Не будали, пашо господине,

а што тражи твоја препелица

код мојега сив зелен сокола?“