ЕР
55
Разболи се
царевићу Мујо. и
= ј
Све су буле редом
долазиле п
= б
и Муји су
понуду
носиле т=
д и =
ји
ал
не иде Али-пашиница.
Све су буле понуду
носиле
шећер
с мора,
смокве из Мостара з = с
и
јабуке зуби<ма> нагрижене ш
= ж с
= з к =
г
и
наранче у
меду кухане
и
аршламе за росе
тргане сь
= за
паке
дају
царевићу Муји:
ãУзми,
душо,
те окуси мало
узми, срце, те
ослади уста
болуј,
душо,
а немој умријети.Ò умрѣти (јат = ије?)
Све су буле редом
долазиле
и Муји
тешку понуду
носиле
ал
не иде Али-пашиница
нити
иде,
ни носи понуде.
Књигу <пише>
царевићу Мујо ни =
њи
пак
је шаље цару господину: ц'ру
= цару
ãСве
су буле
редом
долазиле
и
мени су понуде
носиле
ал
не иде Али-пашиница
нити
иде, ни носи
понуде.Ò
А кад чула Али-пашиница, б
= п
одшетала
горе на чардаке
пак
узгрну
свилена јоргана ω
= јо
пак
погледа
царевића Мују
те
кучка
говорити пође: ћ
= ђ
ãКаква
болест на
овом јунаку –
ова
болест и на
мени била,
и
на мени и на
сину мому.Ò
То изрекла Али-пашиница
то
изрекла, низ чардак
побјегла. побѣгла (јат = је)
Потера ју
царевићу Мујо
пак
ју стиже на
авлинска
врата
паке
узе за
десницу руку
и
доведе горе
на чардаке
љубио
ју за недиљу
данах
на
кревету, на меку
душеку.
А кад била
друга недиљица, ли
= љи
књигу
пише паша Али-паша
те
ју шаље цару
господину:
ãА бога
ти,
царе
господине,
јер не пушташ
моје
пашинице
а
и лијепе
моје
препелице.Ò лѣпе (јат = ије)
Али царе
књигу
отписује:
ãНе
будали, пашо
господине,
а
што тражи
твоја
препелица
код
мојега сив
зелен сокола?Ò