ЕР 49

Грујо мајки потихо говори: и = ј i= ј

„Меси, мајко, те вите колаче

и виј, мајко, те зелене венце вьіи = виј

ја ћу седлат два најбоља коња наiболих конѩх = најбоља коња

да ја идем сестрици у поде.“ походе?

Скочила Грујичина мајка

и месила те вите колаче

и извила те зелене венце

Грујо седла два најбоља коња:

једнога је чохом порезао е = је

а другога оном чистом свилом.

Кога коња свилом порезао,

тога води зету да поклони;

кога коња чохом порезао,

тога коња под себека Грујо г = к

оде Грујо сестрици у поде.

Опази га Радуле Влашићу радоле = Радуле

и код њега сестра Радулова

говорила сестра Радулова:

„Хе Радуле, мој рођени брајне, ћ = ђ

погледај-дер низдо поља равна т = д

какав јунак прико поља језди i= и

баш је оно Грујо шура твој.

Да радимо Грују погубити

да би му коња освојили.“

Утом Грујо под дворове стиже

изишао Радуле Влашићу

те под Грујом добре коње прима

сестра прими сабљу Грујичину.

Изишла је сестра Грујичина

те с Грујицом се лицем целива

и грозном сузом умивала.

И уђоше у беле дворове бѣле (јат = е? је?)

и седоше за златну трпезу. сѣдоше (јат = е? је?)

Вино носи сестра Радулова

и у вино бенђелук метала, п = б

вино краде сестра Грујичина

те пролива, другу налива.

Пили вино за недиљу данах

не могли су Грују да опоје

да опоје, Грују да погубе.

Молила се сестра Грујичина,

молила се сестри Радуловој:

„Заовице, сестро Радулова, знаωвице = заовице

изнеси ми сабљу Грујичину

да се, сестро, сабље намилујем.

Или је пуно девет мјесеци мѣсеци (јат = е? је?)

како нисам ја брата видила.“

Сажали се сестра Радулова з = с

те јој даде сабљу Грујичину.

Љуби сабљу сестра Грујичина

она љуби сабљу и милова

пак истрже сабљу из канија изакрија = из канија

те однесе сабљу на трпезу

пак ју даде Груји, брацу своме:

„Узми сабљу, Грујо мили брајко,

узми сабљу у десницу руку

мудру памет у јуначку главу

ево, брајко, хоћеш да погинеш.“

Трже сабљу војвода Грујица д = т

те Радулу одсекао главу. ѿсѣкаѡ (јат = е? је?)

Када види сестра Радулова,

да побиже у горње чардаке гѡрнi'е = горње

а за њоме Грујица војвода: сь = за

„Стан, почекај мила пријо моја прi'ѡ = пријо

да се, пријо, лепо дарујемо лѣпо (јат = е? ије?)

и твога сам браца даровао“

пак одсече њене беле руке.

Пак изведе два најбоља коња -

једнога себи а другог сестри,

пак одоше својој милој мајки. ωддоше = одоше

И лепо и дочекала мајка:

„Ао Грујо, моје мило дете, дѣте (јат = е? ије?)

јел те зете лепо дочекао

јесте ли се лепо даровали?“

„Дао сам му скерлетну доламу

мојој прији златне наруквице

а мене је сестра даровала

мојом главом и животом“.